Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Mladenović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Konstadinović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1476/23 od 10.10.2023. godine, u sednici održanoj dana 19.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1476/23 od 10.10.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1476/23 od 10.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 682/23 od 05.06.2023. godine, ukinuto je u celosti rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Pančevu IIv 356/18 od 12.10.2018. godine (stav prvi izreke). Delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 79.500,00 dinara na ime advokatskih troškova sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2015. godine do isplate (stav drugi izreke). U preostalom delu za iznos zakonske zatezne kamate na iznos od 79.500,00 dinara počev od 25.08.2018. godine do 03.10.2018. godine, tužbeni zahtev je odbijen (stav treći izreke). Obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 79.350,00 dinara (stav četvrti izreke).

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1476/23 od 10.10.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 682/23 od 05.06.2023. godine u stavovima drugom i četvrtom izreke (stav prvi izreke). Odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovani (stav drugi  izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, Vrhovni sud je našao da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1.Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23-drugi zakon) da bi se o reviziji odlučivalo kao  izuzetno dozvoljenoj. Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati troškove izvršenih advokatskih usluga. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je cenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom ovog suda i pravnim stavovima izraženim kako u odlukama ovog suda, sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom u situaciji kada je odlučivano o obavezi plaćanja nagrade za izvršene advokatske usluge. Zato nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj ne osnovu člana 404. ZPP, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana niti potrebu ujednačavanja sdske prakse ili novog tumačenja prava. Primena ovog instituta je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. U reviziji tužioca ukazuje se na pitanja procesnog prava u postupku odlučivanja o osnovanosti zahteva i o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

Iz iznetih razloga na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke. 

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.                

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.        

Tužba radi isplate podneta je 26.06.2020. godine, a imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje čija vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra što znači da se radi o sporu male vrednosti, to je revizija nedozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

                                                                                 Predsednik veća – sudija

         Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković