Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ...,  čiji je punomoćnik Oliver Zeveđi, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ...,  čiji je punomoćnik Aleksandar Moljac, advokat iz ..., radi poništaja usmenog zaveštanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 833/20 od 14.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 12.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 833/20 od 14.05.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 11947/2016 od 13.12.2019. godine, stavom prvim izreke, poništeno je usmeno zaveštanje pok. GG biv. iz ... sačinjeno dana 14.05.2016. godine i proglašeno na ročištu koje je održano kod Javnog beležnika Travar Riste dana 04.08.2016. godine rešenjem broj UPP: 21-2016 od 04.08.2016. godine, što je tuženi kao testamentalni naslednik dužan priznati i trpeti da se zaostavština ostavilje, pok. GG, raspravi po zakonu. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama nadoknadi troškove postupka u iznosu od 232.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate. Stavom trećim izreke, zahtev tuženog da ga sud zbog nezaposlenosti oslobodi obaveze plaćanja sudskih taksi je odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 833/20 od 14.05.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 11947/2016 od 13.1.20219. godine u delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima parničnog postupka (stavovi 1 i 2 izreke)  potvrđena. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene drugostepene presude reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilje su podnele odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 30.12.2016. godine. Vrednost predmeta spora označena u tužbi je 500.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova odgovora na reviziju obzirom da isti nisu bili potrebni za vođenje postupka.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić