Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi u svom objektu u ..., opremljenim kompjuterskom regulacijom temperature i vlažnosti vazduha sa ventilacionim sistemom uzgaja 5.000 jedinki pilića. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, rešenjem od 16.11.2013. godine, usvojilo je zahtev tuženog i utvrdilo da objekat za držanje i uzgoj životinja, farma živine kapaciteta 7000 brojlera koja se nalazi u ..., ispunjava propisane veterinarsko-sanitarne uslove po Pravilniku o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića („Službeni glasnik RS“, broj 81/2006). Urađeno je merenje i određivanje koncentracije amonijaka i vodonik-sulfata, radi određivanja stanja životne sredine u periodu od 03. do 15. novembra 2015. godine na više mernih mesta u ... (Farma „...“, Farma „...“ i farma tuženog) i utvrđeno da izmerene koncentracije amonijaka na mernim mestima tokom uzorkovanja nisu prelazile maksimalno dozvoljnu koncentraciju (MDK), za sve dane merenja, a takođe ni izmerene koncentracije vodonik sulfata na mernim mestima tokom uzorkovanja nisu prelazile MDK, sve u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

Prvostepeni sud je 19.09.2018. godine izvršio uviđaj na licu mesta u prisustvu tužilaca AA, BB, VV, tuženog i njihovih punomoćnika i utvrdio da je ekonomski objekat tuženog izrađen od čvrstog materijala, nalazi se u dubini dvorišta, na udaljenosti 127 metara od asfaltnog puta, da ulazna vrata na objektu su zatvorena i da se ne oseća neprijatan miris. Tuženi je sudu predao pregled pošiljke od 02.09.2018. godine i uverenje o zdravstvenom stanju životinja, kao dokaz da je u objekat od 02.09.2018. godine uneto 5000 pilića. Po ulasku u objekat zatečena je prostorija 4 h 9 metara u kojoj se nalazi metalni deo u koji ulazi hrana iz silosa koji je ispred ulaznih vrata, da pored ulaznih vrata u delu u kojem su smešteni pilići se nalazi metalni ormar sa kompjuterskom regulacijom temperature vazduha koja u prostoriji gde se vrši uzgoj pilića treba da bude 30 stepeni, a vlažnost vazduha 70%, koje podatke kao stvarno stanje je sud i konstatovao. U većoj prostoriji dužine 70 metara i širine 9 metara nalaze se 5.000 komada pilića. Kad se otvore ulazna vrata ove prostorije oseti se neprijatan miris. Levo od opisanog objekta u kome se vrši uzgoj pilića drugi po redu je plac tužioca BB, njegov pomoćni objekat je udaljen 50 metara, a kuća 60 metara. Kuća tužioca VV je preko puta navedene adrese i udaljena je od objekta tuženog 150 metara. Kuća tužioca AA je udaljena oko 400 metara od objekta tuženog. Prilikom saslušanja 30.05.2017. godine i 10.01.2018. godine, svedoci ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ su naveli da osećaju smrad od pilića.

Opštinska uprava, Odeljenje za urbanizam i komunalno stambene poslove je 18.01.2012. godine donela rešenje o upotrebnoj dozvoli kojom se investitoru DD odobrava upotreba spornog ekonomskog objekta za uzgoj pilića kapaciteta do 350 jedinki, spratnosti P+1, dimenzija 9,50 h 73,97 metara u ... na kp br. ... Konačnim rešenjem građevinskog inspektora, Odeljenja za urbanizam i komunalno-stambene poslove Opštinske uprave, Opštine Ruma od 08.09.2014. godine, koje je doneto na osnovu člana 178. stav 1. tačka 4. Zakona o planiranju i izgradnji, zabranjeno je DD korišćenje spornog ekonomskog objekta za uzgoj pilića za više od 350 jedinki, jer je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdio da se objekat tuženog za koji je izdata građevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrđena građevinskom i upotrebnom dozvolom, i da DD nije postupio po nalogu i nije pribavio novu građevinsku dozvolu u roku od 30 dana od dana prijema rešenja od 29.01.2014. godine.

Prvostepeni sud je zaključio da tužioci imaju pravni interes za podnošenje tužbe i utvrđenje postojanja, odnosno nepostojanja pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu iz tog odnosa, te da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan i da imaju pravo zahtevati od tuženog da ukloni izvor opasnosti od kojeg preti znatnija šteta, odnosno uzdrži se od radnji i delatnosti od kojih proizlazi uznemiravanje ili opasnost od štete. Ovo iz razloga, što broj pilića drži preko određenog rešenjem, što masa čestica neprijatnog mirisa se razvejava u okolinu, njena koncentracija predstavlja rizik za dugotrajno zagađenje vazduha i postoji rizik za zdravlje okolnog stanovništva, da mere koje je obezbedio vlasnik objekta koji vrši uzgoj pilića u samom objektu vezano za ventilaciju nisu podobne da spreče i otklone štetne uticaje na stanje životne sredine na lokaciji i u bližoj okolini. Zatim, da iako je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede utvrdilo da predmetni objekat kapaciteta 7000 brojlera ispunjava propisane veterinarsko sanitarne uslove, ne znači da vlasnik ekonomskog objekta treba da postupa suprotno rešenjima nadležnih opštinskih organa, odnosno da obavlja delatnost suprotno propisima lokalne samouprave i rešenjima koja su doneta na osnovu njih.

Međutim, drugostepeni sud je zaključio da, tužioci na kojima je teret dokazivanja nisu dokazali da je farma pilića vlasništvo tuženog, izvor realne opasnosti od koje tužiocima preti značajnija šteta, odnosno nisu dokazali da je tuženi znatno ugrozio njihove nepokretnosti i njihovo pravo kao vlasnika da na uobičajeni način koriste svoje nepokretnosti, imajući u vidu izveštaj Instituta za zaštitu na radu AD Novi Sad, o utvrđivanju kvaliteta vazduha za merno mesto (farmu tuženog), da izmerene koncentracije vodonik sulfata na mernim mestima tokom uzorkovanja nisu prelazile maksimalno dozvoljenu koncentraciju (MDK) za sve dane merenja, s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike. Zatim, da štetni uticaji koji dolaze sa susednog zemljišta koje ne prelaze uobičajenu meru, odnosno koji neznatno škode vlasniku susednog zemljišta ne smatraju se nedopuštenim, te da ni u tom pravcu tužioci nisu dokazali zloupotrebu prava svojine od strane tuženog, kao i da nije dokazano da emisija neprijatnih mirisa prelazi nivo koji je dopušten za normalno korišćenje ekonomskog objekta, kakav je objekat tuženog.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prema oceni ovoga suda, drugostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev tužilaca, kada je preinačio prvostepenu presudu, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br.6/80, 36/90, „Službeni list SRJ“, br.29/96 i „Službeni glasnik RS“, br.115/05) je propisano da, vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže u granicama određenim zakonom. Odredbom stava 2. ovog člana, da, svako je dužan da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica.

Odredbom člana 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa je propisano, da, vlasnik nepokretnosti dužan je da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti, kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobičajena, s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike ili kojima se prouzrokuje znatnija šteta; odredbom stava 2. ovog člana, da, bez posebnog pravnog osnova zabranjeno je vršenje smetnji iz stava 1. ovog člana, posebnim uređajima.

Prema tome, kako je prilikom uviđaja na licu mesta utvrđeno da je u objektu tuženog uneto 5000 pilića, da se ne oseća neprijatan miris, i da je od strane Instituta za zaštitu na radu utvrđeno, da izmerene koncentracije vodonik sulfata na mernim mestima tokom uzorkovanja nisu prelazile maksimalno dozvoljenu koncentraciju za sve dane merenja, očigledno ukazuje da radnje tuženog kao vlasnika predmetne farme za uzgoj pilića ne odražavaju se na korišćenje nepokretnosti tužilaca preko mere koja je uobičajena, s obzirom na prirodu i namenu predmetne nepokretnosti i mesne prilike i u skladu su sa sadržinom prava vlasništva tuženog predviđenog odredbom člana 3. stav 1. a u vezi odredbe člana 5. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa.

Ukazivanje u reviziji tužilaca, da u skladu sa propisima i odlukama nadležnih organa tuženi ne može u predmetnoj farmi držati veći broj jedinki brojlera od dozvoljenog, bez obzira na veličinu objekta nije od značaja za odluku o tužbenom zahtevu, već eventualno može biti osnov za pokretanje odgovarajućeg postupka pred nadležnim organom uprave.

Prilikom donošenja pobijane presude, drugostepeni sud nije prekoračio tužbeni zahtev.

Pritom, kako se odbija kao neosnovana revizija tužilaca, to nije neophodno dalje detaljeno obrazlagati ovu presudu u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić