Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Mirjana Nedeljkov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Požarevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 43/21 (2020) od 24.02.2021. godine, u sednici održanoj 22.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 43/21 (2020) od 24.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 43/21 (2020) od 24.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu Prr 340/20 od 10.12.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Požarevcu St 18/2010 (St 8/2007) isplati 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.12.2020. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu isplati preko dosuđenih 500 evra do traženih 3.000 evra. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dana izvršnosti pa do konačne isplate.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gžrr 43/21 (2020) od 24.02.2021. godine, stavom prvim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbačena je tužba tužioca. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku. Tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Po članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava jedan ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2).

U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredbe ovog zakona o reviziji i protiv presude (član 420. stav 6. ZPP).

Odredbom člana 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/2015), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1), da revizija nije dozvoljena (stav 3).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome revizija nije dozvoljena po posebnom zakonu, to revizija tužioca nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je ukinuo presudu i odbacio tužbu ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić