.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5093/2021
17.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Stevanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Repić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 112/2021 od 25.03.2021. godine, u sednici održanoj 17.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 112/2021 od 25.03.2021. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1157/17 od 08.10.2020. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete pričinjene sečom 10 stabala bukve, kako je izrekom navedeno, isplati iznos od 130.691,39 dinara i to na ime stvarne štete iznos od 99.526,58 dinara i na ime izmakle koristi zbog izgubljenog prirasta iznos od 31.164,81 dinar, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 30.07.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 141.413,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka odbijen. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka, kako je izrekom navedeno.
Viši sud u Šapcu je presudom Gž 112/2021 od 25.03.2021. godine, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima drugom, obavezujućem delu stava trećeg i u stavu četvrtom izreke. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP, u ovom slučaju nisu ispunjeni, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, imajući u vidu da pitanje naknade materijalne štete, kao što je slučaj u ovoj parnici, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju. Pored navedenog, prema članu 404. ZPP, svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje ne dovodi do primene ovog instituta, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
U tužbi radi naknade materijalne štete, podnetoj sudu 05.11.2013. godine, vrednost predmeta spora je 130.691,39 dinara, koliko i iznosi vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu radi naknade materijale štete, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
