U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, od uticaja na zakonitost i pravilnost donete odluke, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, a navodima revizije o izostanku razloga, nejasnom i protivurečnom obrazloženju ukazuje se na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona.

Prema utvrđenom, tužioci su sledbenici pokojnog ĐĐ, a tužena je kao nadživela supruga, sledbenik pokojnog EE. Između pravnih prethodnika stranaka je zasnovan spor o dugu i punovažnosti sporazuma od 04.01.2007. godine. Tim sporazumom prethodnici stranaka su regulisali svoj odnos nastao od vremena činjenih pozajmica od strane zajmodavca ĐĐ davanih zajmoprimcu EE, presekom stanja na dan sačinjenja i potpisivanja pismenog sporazuma 04.01.2007. godine, kojim su definisali koliko iznosi na taj dan nevraćena glavnica duga kao zajma (92.000 evra) i obračunata kamata (48.000 evra), te ukupna obaveza zajmoprimca 140.000 evra ili u dinarskoj protivvrednosti 11.200.000,00 dinara. Ugovoreno je da taj iznos duga zajmoprimac vrati isporukom nameštaja proizvođača „ŽŽ“ DOO i „ŽŽ 1“ DOO iz prodajnih salona svojih preduzeća u tri navedena grada, po izboru zajmodavca, uz izdavanje fiskalnih računa, da se roba navedene vrednosti isporuči najkasnije do kraja januara 2007. godine i sačini konačni obračun.

Zahtev za utvrđenje ništavosti sporazuma u delu o kamati, pravnosnažno je odbijen ranije donetom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 1128/2015 od 16.11.2016. godine, koja u pogledu odluke o tom protivtužbenom zahtevu nije bila pobijana. Sledstveno tome, sporazum od 04.01.2007. godine pravno dejstvo proizvodi u svim elementima u njemu sadržanim.

U raspravljanju o spornom, a bitnom za utvrđenje o obimu ispunjenja dužnikovih obaveza, prvostepeni sud je pribavio nalaz i mišljenje veštaka Zlatomira Popovića od 11.04.2011. godine u kojem su navedene vrednosti dužnikovih davanja, ne samo za period od zaključenja sporazuma 04.01.2007. godine do 08.02.2007. godine, već i za period koji tome prethodi. Imajući u vidu da je stanje dugovanja iskazano u sporazumu poverioca i dužnika od 04.01.2007. godine, kojim su oni bili vezani, za ocenu o obimu ispunjenja merodavna su davanja činjena u periodu od 08.01.2007. godine do isteka ugovorenog roka 31.01.2007. godine, kao i dato s manjom docnjom 08.02.2007. godine. U pomenutom nalazu veštaka sadržan je pregled o dužnikovim davanjima, po vremenu i vrednosti datog i za period nakon zaključenja sporazuma od 04.01.2007.godine do 08.02.2007.godine, što omogućava utvrđenje o vrednosti datog u dinarskoj protivvrednosti, ali nije uzeto u razmatranje kao bitno za utvrđenje o iznosu preostale neizmirene obaveze. Veštaku je dat uput za dopunsko veštačenje, uzeto u podlogu odluke prvostepenog i drugostepenog suda, koje po primenjenom principu obračuna ne odgovara sadržini materijalno pravnog odnosa, definisanog konačnim sporazumom od 04.01.2007.godine.

Pogrešnom primenom materijalnog prava, odlukama nižestepenih sudova usvojen je tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 5.344.851,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od prvostepenog presuđenja 07.09.2017. godine do isplate. To je učinjeno sledom neprihvatljivog obračuna kojim se zanemaruje dejstvo sporazuma od 04.01.2007. godine i prati ispunjenje dužnikovih obaveza od 2003. godine, uz obračun zakonske zatezne kamate do 10.06.2013. godine, a po kojem obračunu iznos od 5.344.851,78 dinara obuhvata deo glavnog duga 2.676.147,44 dinara i obračunate zakonske zatezne kamate do 10.06.2013. godine u iznosu od 2.668.704,34 dinara.

Propust u primeni materijalnog prava je pre svega taj što u pogledu osnova tužbenog zahteva, nije primenjen član 148. koji propisuje da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane (stav 1), da ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili što drugo proizilazi iz prirode samog ugovora (stav 2). I to, vezano za sporazum od 04.01.2007. godine kao ugovor kojim su prethodnici stranaka strukturalno odredili koliko na taj dan iznosi dug glavnice nevraćenog zajma, a koliko iznos obračunate kamate, ugovorili rok i način izmirenja. Zbog neispunjenja dela sporazumno utvrđene obaveze, postavljen je novčani zahtev. Taj zahtev je valjalo raspraviti u svetlu dejstva ugovora od 04.01.2007. godine i njegovog ispunjenja u pretežnom delu.

Sudovi su imali u vidu da tužbeni zahtev glasi na dinarski iznos, kako su tužioci opredelili da zahtevaju ispunjenje alternativnog potraživanja po sporazumu od 04.01.2007. godine. Međutim, propustili su da po principu jednake vrednosti uzajamnih davanja propisanom u članu 15. Zakona o obligacionim odnosima, po istovrsnom parametru kakav je korišćen pri iskazivanju ukupne obaveze od 140.000 evra kao jednake dinarskoj protivvrednosti 11.200.000,00 dinara, ocene pravni značaj činjenica o strukturi duga iz sporazuma od 04.01.2007.godine, visini glavnice i visini obračunate kamate pridodate u ukupan dug, i vrednosti datoj u ispunjenju, a koje su od uticaja na visinu potraživanja. Osnovanost potraživanja treba ceniti prema iznosu neizmirene obaveze utvrđene u valuti euro koja bi se putem odgovarajuće dinarske protivrednosti iskazala u nominalnom dinarskom iznosu. Takođe, u vidu treba imati regulativu propisanu u članu 279. ZOO. Stavom 1. tog člana je propisano da na dospelu a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena davanja ne teče zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom određeno, a stavom 2. je propisano da na iznos neisplaćene kamate može se zahtevati zatezna kamata samo od dana kada je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu (stav 2).

Zbog očitovanih propusta u primeni materijalnog prava, nižestepene presude su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku treba otkloniti nedostatke na koje je ukazano ovim rešenjem i u skladu sa iznetim primedbama, prema relevantnim činjenicama uz odgovarajuću primenu materijalnog prava, iznova odlučiti o tužbenom zahtevu, kao i o troškovima postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić