Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, tužioci su sa GG, zetom tuženog, zaključili usmeni ugovor o razmeni, prema kom ugovoru tužioci su se obavezali da GG predaju u svojinu kamion i kombi, a da im za uzvrat GG preda stan, pri tome su ugovorili vrednost kamiona, kombija i stana. U vezi sa navedenim sačinjena je i priznanica koju je rukom napisao i potpisao GG, a koja se odnosila na vrednost kamiona i stana. Sačinjen je i mešetarski ugovor kako bi se kamion formalno preneo na tuženog, s obzirom da je imao autoprevozničku firmu, tako da je tuženi preuzeo i registrovao kamion na svoje ime, a kasnije ga je otuđio, a da kombi nije ni vide ni preuzeo. Tuženi nije učestvovao u dogovoru o razmeni, a po nalogu svog zeta GG preuzeo je kamion i registrovao ga na svoje ime.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan zahtev tužilaca, sa obrazloženjem da tužioci nisu dokazali da su zaključili usmeni sporazum i sa tuženim, već isključivo sa GG i da je tuženi preuzeo kamion po nalogu svog zeta GG i da prema tome nije bio ni u kakvom obligacionom odnosu sa tužiocima.

Odlučujući o žalbi tužilaca, drugostepeni sud je zaključio da je zahtev tužilaca osnovan, preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da tužiocima plati 2.098.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.05.2018. godine do isplate, smatrajući da se u ovom slučaju ima primeniti odredba iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, budući da se tuženi neosnovano obogatio na račun tužilaca i da su se stekli uslovi da tuženi tužiocima vrati stečeno bez osnova, odnosno dinarsku protivvrednost kamiona i kombija. Drugostepeni sud je smatrao da je prvostepeni sud na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja izveo pogrešan zaključak da zahtev tužilaca nije osnovan, jer iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da je između tužilaca i tuženog postignut usmeni dogovor, o čemu je sačinjena i pismena priznanica 27.06.2005. godine, da tužioci prodaju tuženom sporni kamion, čija vrednost je utvrđena na iznos od 11.000 evra i kombi, čija vrednost je utvrđena na iznos od 7.000 evra, da su tužioci tuženom odmah predali kamion istog dana, a kombi posle dva meseca, nakon što su isti ofarbali, da je tuženi predmetni kamion i kombi kupio za potrebe njegove autoprevozničke radnje, da je pravo svojine stekao samom predajom, stupanjem u državinu spornih pokretnih stvari, na osnovu člana 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, te s tim u vezi da je tuženi u obavezi da tužiocima plati vrednost predmetnog kamiona i kombija, bez obzira što je kamion prodao u staro gvožđe, a da je kombi, uz njegovo odborenje, njegov zet GG prodao trećem licu.

Osnovano se u reviziji tuženog ukazuje da je drugostepeni sud počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. tačka 4. ZPP, s obzirom da je preinačio prvostepenu presudu i drugačije utvrdio činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi, a u vezi postojanja usmenog dogovora u vezi prodaje kamiona i kombija i drugačije je cenio iskaze svedoka i stranaka i druge dokaze, bez otvaranja rasprave u smislu člana 383. ZPP. Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom da je u ovoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud nije mogao bez zakazivanja rasprave da utvrdi drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi i da preinači prvostepenu presudu, pri tome drugostepeni sud je drukčije ocenio iskaze svedoka i stranaka i pismene dokaze, zbog čega je pogrešno primenio član 8. ZPP.

S obzirom da drugostepeni sud nije zakazao raspravu, na kojoj bi, nakon izvođenja dokaza utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, te će odlučiti da li je, radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja i drugačije ocene izvedenih dokaza, potrebno zakazati raspravu.

Sa napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 415. stav 1. ZPP ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić