Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2221/20 od 20.05.2021. godine, delimično je usvojena, a delimično odbijena žalba tuženog izjavljena protiv prvostepene presude u odnosu na tužioce AA, BB, VV i GG, pa je ova presuda u odnosu na ove tužioce preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je iznos troškova prvostepenog postupka dosuđen ovim tužiocima snižen na iznos od 264.260,44 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, a potvrđena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem i nepreinačenom delu odluke o tužbenom zahtevu i o troškovima postupka. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi prema tužiocima AA, BB, VV i GG.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Tuženi revizijom pobija drugostepenu presudu zbog pogrešne primene člana 223. ZPP, jer sudovi nisu prekinuli postupak do pravnosnažnog okončanja postupka razvrgnuća imovinske zajednice koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, u predmetu P1 257/19, niti su, pak, u svojim odlukama rešavali o prethodnom parvnom pitanju, kao što je to učinjeno u drugim parničnim postupcima. Iz ovih navoda revidenta sledi da se drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, što nije zakonski razlog za posebnu reviziju iz člana 404. stav 1. tog Zakona.

Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da ista nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.11.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, s obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. Tako u odnosu na tužioce AA i BB vrednost pobijanog dela iznosi 183.456,00 dinara, u odnosu na tužilju VV 211.280,16 dinara, za tužilju GG 176.423,52 dinara, a za tužioca DD 366.387,84 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić