Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1343/19 od 24.12.2019. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Paraćinu P 812/17 od 09.11.2018. godine u stavu prvom, četvrtom i petom izreke u odnosu na tužioca AA i tužene BB i VV i pod tačkom 1. odlučeno da se odbija tužbeni zahtev tužioca AA da se obavežu tuženi BB da mu na ime duga vrati iznos od 80.350 američkih dolara i tužena VV iznos od 400 američkih dolara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 18.04.2011. do 25.12.2012. godine, a od 26.12.2012. godine do konačne isplate sa kamatom u visini i po stopi po Zakonu o zateznoj kamati. Pod tačkom 2. odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog BB da se obaveže tužilac AA da mu plati iznos od 31.126 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od dana podnošenja tužbe do konačne isplate, kao neosnovan. Tačkom 3. izreke obavezan je tužilac da tuženoj VV na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 619.300,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude, a tačkom 4. odlučeno je da tužilac AA i tuženi BB sami snose svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP. Bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP-a nije razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 14.08.2006. godine u Paraćinu između tužioca AA i tuženog BB zaključen je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Isti su bili dugogodišnji prijatelji. Rešili su da zajedničkim radom i sredstvima izgrade poslovni objekat na delu puta Paraćin – Zaječar kod sela ... i to na parcelama po posedovnom listu .. KO ... na kojima je vlasnik ugovarač BB ukupne površine 51,70 ari. Prema članu 2. ugovora konstatovano je da su ugovarači već započeli sa radovima i obavljeni su radovi na podizanju benzinske pumpe i motela sa pratećim sadržajima. Članom 3. ugovora bliže su regulisana prava i obaveze pa je predviđeno da ugovarač AA finansira radove na izgradnji benzinske pumpe i da će do kraja da finansira taj objekat, a da tuženi BB finansira motel i ostale radove. Objekti su smešteni na kat. parc. .. KO ... . Po završetku radova i dobijanju dozvole dogovorili su se da ugovaraču AA pripadne benzinska pumpa, dok će ugovarač BB ostati vlasnik ostatka parcele kp. .. i parcela kp. .., .. i .. KO ... . Članom 4. ugovora konstatovano je da su svi radovi na izgradnji motela sa pratećim sadržajem finansirani od ugovarača BB što mu ugovarač AA priznaje. Članom 5. ugovora predviđeno je da će svoje vlasničke odnose ugovarači regulisati posebnim pravnim poslom, a članom 6. ugovora saglasno su se dogovorili da tuženi BB ne može otuđivati pumpu kao i deo kat. parc. .. KO ... sve dok se ne reši pitanje svojinskih odnosa kako je to navedeno u ugovoru. Ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Paraćinu pod Ov 3410/06 od 14.08.2006. godine. U toku 2010. godine tuženi BB kao prodavac zaključio je ugovor sa kupcem GG o kupoprodaji nepokretnosti overen kod Osnovnog suda u Paraćinu pod Ov 4949/9 od 04.10.2010. godine. Prema članu 1. ugovora konstatovano je da kat. parc. .. i kp. .. imaju ukupnu površinu 43,47 ari te da tuženi BB prodaje GG površinu od 14,42 ara kao i poslovni objekat bez benzinske pumpe i rezervoara. Kupoprodajna cena je određena na 900.000,00 dinara. Tužilac navodi da je novac za gradnju pumpe slao iz Amerike, a da je i tuženoj VV pozajmio 400 američkih dolara. Tuženi VV i BB su negirali tvrdnje tužioca. Tuženi BB je istakao da je on finansirao sve objekte i da se sa tužiocem dogovorio da mu proda benzinsku pumpu za 75.000 evra te da je tužilac AA njemu isplatio deo novca ali je ostalo neisplaćeno još 31.126 evra. Tužilac AA smatra da je tuženi BB izigrao njegovo poverenje kada je tuženoj GG prodao objekat – motel i deo parcela na kojima se nalaze sporni objekti iako je između njih ranije bilo drukčije dogovoreno.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je, s obzirom da je tužilac povukao tužbu, prema BB i GG, a isti se nisu saglasili sa povlačenjem, odbio tužbeni zahtev prema tim tuženima a odbio je i protivtužbeni zahtev BB da se obaveže tužilac da mu isplati iznos od 31.126 evra. Zaključio je da tuženi nije dokazao da je postojao dogovor o prodaji benzinske pumpe tužiocu za 75.000 evra te da tuženi nema osnov za potraživanje za isplatu tog iznosa. Takođe zaključio je da je tužilac dokazao da je iz Amerike slao tuženom BB novac i da je VV pozajmio 400 dolara pa je zahtev tužioca u tom delu usvojio.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno pa je otvorio raspravu i nakon svih izvedenih dokaza zaključio da su i tužbeni zahtev tužioca i protivtužbeni zahtev tuženog neosnovani. Naime, drugostepeni sud zaključuje da AA nije dokazao da je tužiocu slao novac za gradnju benzinske pumpe. Dokumentaciju koju je dostavio iz Amerike nije bila prevedena na srpski jezik a tužilac nije ni predložio izvođenje dokaza kako bi se pouzdano utvrdilo koja su novčana sredstva od strane tužioca prema pismenoj dokumentaciji uplaćivana tuženom BB i u kojoj visini da bi se eventualno na osnovu toga moglo utvrditi koliko novca i za koju namenu je tužilac dao sada tuženom BB. Teret dokazivanja tih činjenica bio je na tužiocu što tužilac nije uspeo da dokaže a nije ni dokazao da je tuženoj VV pozajmio 400 američkih dolara. Drugostepeni sud je zaključio da ni tuženi- protivtužilac BB nije dokazao da je njegov zahtev osnovan jer isti nije predložio nijedan dokaz na osnovu koga bi se utvrdilo da je postojao dogovor oko kupovine predmetne benzinske pumpe. Tuženi-protivtužilac se na glavnu raspravu, kada je trebalo da bude saslušan kao parnična stranka pred drugostepenim sudom, nije pojavio. Shodno tome, imajući u vidu odredbu člana 231. ZPP koji propisuje da je teret dokazivanja na strankama koje iznose određene činjenice odbio i tužbeni i protivtužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Prema članu 231. stav 1. ZPP ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice primeniće pravila o teretu dokazivanja. Prema stavu 2. istog člana propisano je da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukčije propisano. Pravilno je od drugostepenog suda zaključeno da ni tužilac ni tuženi nisu dokazali činjenice na koje su se pozivali u toku postupka u pogledu svojih navoda iz kojih su pokušali da ostvare svoje pravo. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke drugostepenog suda. Navodi da je tuženi BB izvršio podelu kat. parc. .. KO ... bez saglasnosti tužioca te da je deo ove parcele preneo GG nisu od značaja imajući u vidu sadržinu postavljenog tužbenog zahteva od tužioca. Takođe i navodi revizije da tuženi BB nije izvršio nijednu obavezu iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji koji je zaključen 14.08.2006. godine nisu od značaja za rešenje ove pravne stvari a vezano za postavljene tužbene zahteve stranaka.

Pravilna je odluka o troškovima postupka.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković