Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., BB iz ..., koju zastupa ćerka VV iz ..., predlagača GG, DD i ĐĐ, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marko Radojković, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača „Koridori Srbije“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Dragana Nikolić Jovanović, advokat iz ..., radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 2642/22 od 17.11.2022. godine, u sednici održanoj dana 04.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 2642/22 od 17.11.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 2642/22 od 17.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu R1 43/19 od 16.06.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđena je naknada za izuzeto građevinsko zemljište kp. br. .. u površini od 28a 68 m2 upisano u LN br. .. KO ..., vlasnika AA u udelu od 1/3, držaoca BB u udelu od 1/3 i držalaca DD, GG i ĐĐ u udelu od 1/3, u ukupnom iznosu od 2.304.754,51 dinar. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da na ime naknade za parcelu iz stava prvog izreke isplati: predlagaču AA iznos od 768.251,50 dinara, predlagaču BB iznos od 768.251,50 dinara, predlagačima GG, DD i ĐĐ iznos od ukupno 768.251,50 dinara, u roku od 15 dana. Stavom trećim izreke, obavezan je protivnik predlagača da na ime troškova vanparničnog postupka isplati predlagačima iznos od 309.000,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž 2642/22 od 17.11.2022. godine, potvrđeno je navedeno prvostepeno rešenje u stavu prvom i drugom izreke i u tom delu odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača, a ukinuto je u stavu trećem izreke o troškovima vanparničnog postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova kod određivanja predlagačima novčane naknade za eksproprisano zemljište za potrebe izgradnje autoputa, koju je dužan da isplati protivnik predlagač kao korisnik eksproprijacije, kao i navode iznete u reviziji protivnika predlagača, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača, primenom člana 404. ZPP. Pravno stanovište nižestepenih sudova u ovoj pravnoj stvari u skladu je sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava kod određivanja novčane naknade za zemljište čiji je status iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište promenjen pre nego što je nepokretnost eksproprisana pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa uprave, odnosno nakon što je planskim dokumentom koji je stupio na snagu pre donetog rešenja o eksproprijaciji, izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Pravilna primena materijalnog prava u stvarima kao što je ova, počiva na odredbama članova 41. stav 2. i 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji i članova 82. i 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, u skladu sa kojima je odlučeno u ovom konkretnom slučaju. Imajući u vidu da je pitanje naknade vezano za činjeničnu situaciju eksproprijacije izvršene nakon što je planskim dokumentom promenjena namena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, već razmatrano u ustanovljenoj sudskoj praksi instanciono najvišeg suda u Republici Srbiji, ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, kao ni razmatranja pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Uslova nema ni za razmatranjem pitanja načina utvrđenja tržišne vrednosti nepokretnosti, koja je u ovom slučaju utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište, izraženog u brojnim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, da sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom poreske uprave, već je ovlašćen da izvede dokaz veštačenjem i visinu naknade odredi primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir prilikom određivanja tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti.

Iz iznetih razloga, ocenjeno je da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 26.06.2019. godine. Vrednost predmeta spora po najvišem pojedinačnom zahtevu predlagača kao običnih suparničara iznosi 768.251,50 dinara dinara, što ne prelazi propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije. Stoga, revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. Zakona parničnom postupku, u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić