Pobijanom presudom pravnosnažno je usvojen zahtev tužioca da se tuženi obaveže na isplatu iznosa od 2.562.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.04.2023. godine (kao dana presuđenja) do isplate, za faktički zauzeti deo poljoprivrednog zemljišta kp. ... Odluka je doneta na osnovu utvrđenih činjenica da je tužilac vlasnik katastarske parcele .., površine 0,10.25 ha, po nameni gradsko građevinsko zemljište po kulturi livada IV klase, upisana u listu nepokretnosti .. KO Valjevo. Prema nalazu veštaka geodetske struke od 04.11.2022. godine i građevinske struke od 14.11.2022. godine, katastarska parcela .. predstavlja lokalnu gradsku ulicu na koju se pristupa sa asfaltne gradske ulice ..., pa nadalje ..., a deo parcele predstavlja uži pojas ... ulice, a ostatak su kraci gradskih ulica i ista je na udaljenosti od oko 2,0 km od centra grada. Ulica je velikim delom asfaltirana, a jednim manjim delom nasuta i povaljana. Snimljene su postojeće elektrobandere na kojoj je postavljena PTT mreža. Nije bilo sporno da je prema Generalnom urbanističkom planu k.p. .. planirana da bude ulica. Prosečna vrednost zemljišta umanjena za vrednost komunalnog i infrastrukturnog opremanja (približno 20% od vrednosti) je od 230.000,00 dinara do 280.000,00 dinara/ar, a utvrđena tržišna vrednost predmetnog zemljišta umanjena za vrednost komunalnog i infrastrukturnog opremanja (približno 20% od vrednosti) je 250.000,00 dinara/ar, iz čega proizilazi da je vrednost predmetne parcele 2.562.500,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tuženog u ovom sporu nije dozvoljena.

U sporovima za isplatu naknade za zemljište koje je bez sprovedenog upravnog postupka i postupka određivanja naknade de facto oduzeto od njegovog vlasnika i izvršeno zauzeće izgradnjom javne površine-ulice, postoji ujednačena sudska praksa po pitanju pasivne legitimacije i visine naknade. Obveznik isplate naknade i pasivno legitimisana u tom sporu je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi faktički oduzeto zemljište, kao titular prava javne svojine na javnoj površini-ulici, kao dobru u opštoj upotrebi u smislu člana 10. Zakona o javnoj svojini, a visina naknade se određuje po tržišnoj vrednosti zemljišta u skladu sa članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju i člana 58. Ustava Republike Srbije. Navodima revidenta ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje ( da je voljom vlasnika parcele formiran put), što nije pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 07.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 2.562.500,00 dinara odnosno 21.838,19 eura.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi cenzus iz odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, to je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković