U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. BB je ...2009. godine sačinio usmeno zaveštanje pred tri istovremeno prisutna svedoka VV, GG i DD i celokupnom svojom imovinom raspolagao u korist svoje tetke, ovde tužilje. Dva dana nakon davanja poslednje izjave volje - ...2009. godine je preminuo u 47. godini života. U momentu davanja izjave bio je dobrog mentalnog zdravlja, pri svesti i zdravom razumu, bio je pismen i obrazovan, po zanimanju advokat, a poslednju izjavu volje dao je ozbiljno i slobodno.

Svedoci usmenog zaveštanja su pred Osnovnim sudom u Zaječaru dali izjavu na okolnost usmenog zaveštanja, da je BB nakon sahrane njegove bake ĐĐ bio potresen i da je izjavio da slučaju da mu se nešto desi celokupnu svoju imovinu ostavlja svojoj tetki, ovde tužilji, a 05.05.2010. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu su izjave svedoka date pred Osnovnim sudom u Zaječaru proglašene kao usmeno zaveštanje pok. BB.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je primenom materijalnog prava iz članova 78, 81, 110. i 112. Zakona o nasleđivanju ocenio da je punovažno i da proizvodi pravno dejstvo usmeno zaveštanje, jer je zaveštalac ozbiljno i slobodno pred tri istovremeno prisutna svedoka izrekao svoju poslednju volju u izuzetnim prilikama koje su ga sprečile da sačini zaveštanje u drugom obliku.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud izveo zaključak da u konkretnoj situaciji, u momentu kada je ostavilac izrekao svoju poslednju volju pred svedocima, nije bilo izuzetnih prilika zbog kojih on nije mogao sačiniti pismeno zaveštanje, neophodnih za punovažnost takvog usmenog zaveštanja shodno članu 110. stav 1. Zakona o nasleđivanju, kao izuzetne forme zaveštanja.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Članom 110. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac može svoju poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka, ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje.

Iz navedenog proizlazi da ne postoji mogućnost da zaveštalac svoju poslednju volju usmenim putem izjavi u redovnim okolnostima, u kojima na raspolaganju ima druge oblike zaveštanja. Sačinjavanje usmenog zaveštanja dozvoljeno je samo u slučaju postojanja objektivnih ili subjektinih okolnosti opasnih po život (npr. rat, poplava, požar, zemljotres, bolest, povreda isl.), usled kojih ne postoji mogućnost sačinjavanja zaveštanja u nekom od ostalih zakonom predviđenih oblika.

Dakle, punovažnost usmenog zaveštanja, kao vanrednog oblika, vezana je za postojanje izuzetnih prilika u momentu izricanja poslednje volje, koje u konkretnom slučaju nisu postojale. Pok. BB je po zanimanju bio advokat i pretpostavka je da su mu bili poznati uslovi punovažnosti ovog oblika zaveštanja. U momentu davanja izjave pred svedocima nije se nalazio u situaciji objektivno i subjektivno opasnoj po život, koja ga je onemogućila da sačini zaveštanje u nekom od drugih zakonom predviđenih oblika. Njegova izjava, čije se pravno dejstvo tužbom traži, nema karakter usmenog zaveštanja, već u razgovoru sa svedocima nakon sahrane izraženu nameru da svojom imovinom raspolaže u korist svoje tetke, ovde tužilje. Na suprotan zaključak ne ukazuje ni činjenica da je BB preminuo dva dana nakon sahrane svoje bake, jer su za punovažnost usmenog zaveštanja od značaja iznenadne, neočekivane i nepredvidljive okolnosti u kojima je izjava data.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić