Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2491/18 od 28.06.2018. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena pa je presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinice u Kuli P 880/16 od 06.03.2018. godine u usvajajućem delu i delu kojim je odlučeno o troškovima postupka preinačena tako što je tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete odbijen preko iznosa od 527,52 dinara na ime izgubljene zarade za jul 2013. godine i preko iznosa od 1.058,19 dinara za avgust 2013. godine, te preko iznosa od 1.083,00 dinara na ime troškova lečenja, dok je zahtev za naknadu nematerijalne štete odbijen preko iznosa od 75.000,00 dinara po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, preko iznosa od 45.000,00 dinara po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova, preko iznosa od 30.000,00 dinara po osnovu pretrpljenog straha i preko iznosa od 24.000,00 dinara po osnovu duševnih bolova zbog naruženosti, do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom, a odbijen je i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznose navedene razlike, dok je dosuđeni iznos troškova postupka snižen sa iznosa od 164.444,50 dinara na iznos od 140.666,74 dinara, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom delu potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 42.627,91 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane drugostepene presude u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/17 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana. U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je dana 28.07.2013. godine u …, u ul. …, ispred kolskog prilaza kapiji u dvorište porodične kuće tužiočeve supruge (kućni broj …) i kuće tuženog (kućni broj …) tužilac parkirao vozilo ispred ulazne kapije. Kada je tuženi pozvao tužioca da vozilo pomeri da bi on mogao da izveze traktor iz dvorišta, tužilac je počeo da ga psuje, da bi nakon verbalnog sukoba, u jednom trenutku tužilac uhvatio tuženog rukom u predelu vrata, a tuženi ga je glavom udario u predelu nosa. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vrbasu K 171/15 od 31.08.2015. godine, ovde tuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, te mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci sa rokom proveravanja od dve godine. Usled kritičnog događaja, tužilac, rođen …. godine, je pretrpeo tešku telesnu povredu u vidu preloma nosne kosti sa pomeranjem ulomaka, te je kod njega nastupilo umanjenje životne aktivnosti u visini od 12,5% koje se ogleda u smanjenoj funkciji disanja, umanjenju funkcije organa čula mirisa i povremenim glavoboljama, a kod njega je ostao vidljiv anatomski deformitet spoljašnjeg nosa, što je dovelo do naruženosti srednje teškog stepena. Tužilac je takođe usled štetnog događaja trpeo strah i fizičke bolove, trajanja i intenziteta kao u nalazu i mišljenju sudskog veštaka odgovarajuće medicinske struke. Tužilac je u vreme štetnog događaja bio zaposlen na neodređeno vreme u VV u …, te je zbog privremene sprečenosti za rad izgubio zaradu za mesec jul 2013. godne u iznosu od 1.758,41 dinar i za avgust 2013. godine u iznosu od 3.527,30 dinara, dok je zbog potrebe lečenja imao troškove prevoza na relaciji …-… u ukupnom iznosu od 3.610,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužiocu šteta prouzrokovana krivicom tuženog, ali da je i sam doprineo nastanku štete u visini od 20%, zbog čega je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je prihvatio kao pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi odgovoran za materijalnu i nematerijalnu štetu koju je tuženi pretrpeo usled kritičnog događaja, ali je zaključio da je tužilac svojim radnjama isprovocirao takvu reakciju tuženog, te doprineo nastanku štete sa 70%, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tako što je smanjio iznose na ime naknade štete srazmerno utvrđenom doprinosu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u postupku pred drugostepenim sudom. Naime, iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da je tužilac izašao iz kuće tašte psujući i negodujući što treba da pomeri svoje putničko vozilo da bi traktor tuženog mogao da se izveze iz dvorišta, a da je potom došlo prvo do verbalnog sukoba između parničnih stranaka, nakon čega je tužilac uhvatio tuženog za vrat, pa ga je tuženi udario glavom u predelu nosa, na koji način mu je naneo tešku telesnu povredu. Iz izloženog proizilazi da je tužilac, iako je negodovao i psovao, izašao iz kuće svoje tašte i bio spreman da pomeri svoje vozilo, da tuženi nije odreagovao na njegovu provokaciju, a da svakako verbalni sukob, pa čak i činjenica da je tužilac u jednom momentu rukom uhvatio tuženog za vrat u prisustvu sina i dvojice prijatelja tuženog, nije smela da dovede do takve reakcije tuženog, odnosno udarca glavom u predelu nosa tužioca. Stoga je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tužilac doprineo nastanku štete u visini od 20% u smislu odredbe člana 192. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je postigao uspeh sa izjavljenom revizijom, pa su mu na osnovu odredbe člana 165. stav 2. ZPP dosuđeni troškovi celog postupka i to u iznosu od 164.444,50 dinara, pravilno odmerenih i obrazloženih u prvostepenoj odluci, kao i za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, za sudsku taksu na reviziju u iznosu od 31.380,00 dinara i za sudsku taksu na odluku po reviziji u iznosu od 47.070,00 dinara, dakle, ukupno u iznosu od 254.894,50 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

Na osnovu odredbe člana 165. st. 2. u vezi čl. 153. i 154. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić