.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5290/2020
18.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Popović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Popović, advokat iz ..., protiv tužene ''UniCredit Bank Srbija'' a.d. Beograd, koju zastupa Tamara Simić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 7424/20 od 01.07.2020. godine, u sednici održanoj 18.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 7424/20 od 01.07.2020. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 7424/20 od 01.07.2020. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4298/18 od 06.06.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je odredba člana 9. stav 1. tačka 1. Ugovora o kreditu broj .. od 07.10.2014. godine, zaključenog između tužioca i tužene ništava. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 10.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.10.2014. godine, pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 42.140,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje, pa do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 7424/20 od 01.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda (pogrešno označena) u stavu trećem tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.140,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje, do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda i sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava.
Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita, koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u fiksnom iznosu ili se naplaćuju samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužbom od 16. 03.2018. godine, tužilac je tražio isplatu novčanog iznosa od ukupno 10.500,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 404. stav 2. i 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
