U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca RS Osnovno tužilaštvo u Nišu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Milenković, advokat iz ..., radi određivanja mere zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 62/26 od 10.02.2026. godine, u sednici održanoj 11.06.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 62/26 od 10.02.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 1098/25 od 08.12.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je zabranjeno tuženom da dalje uznemirava žrtvu nasilja – snahu BB iz ... . Stavom drugim izreke, određeno je da ova mera zaštite nasilja u porodici će trajati godinu dana.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 62/26 od 10.02.2026. godine, odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ukazuje na bitne povrede postupka učinjene pred prvostepenim sudom koje nisu dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 27.05.2024. godine, došlo je do rasprave između jetrva: supruge tuženog VV i ovde svedoka BB jer se BB sin, maloletni GG igrao motornim trimerom. Tom prilikom, VV je negodovala, jer trimer može da se pokvari, potom je došao tuženi i počeo da viče na BB rekavši da je: „GG malouman i da su svi takvi“, zbog čega mu je ona rekla da se ne ponaša tako i da ostavi dete na miru, a tuženi je tada BB u prisustvu njenog supruga, svog brata DD, uputio reči: „Šta ti hoćeš, ... te u usta, kurvo jedna, ... si se sa sto njih, mogao bih i ja da te ... “. Povodom navedenog događaja tuženom je izrečena hitna mera i to privremena zabrana mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja, svoju snahu BB i prilazi joj u trajanju od 48 sati, a koja je po predlogu Osnovnog javnog tužilaštva Npt. 474/24 od 28.05.2024. godine, produžena rešenjem Osnovnog suda u Nišu Np br 397/24 od 28.05.2024. godine. Tuženi je nakon ovog događaja napustio Srbiju i sada radi u ... .

Na osnovu izveštaja Centra za socijalni rad ... od 10.06.2024. godine, utvrđeno je da porodica praćena u dužem vremenskom periodu, da članovi smatraju da BB burno reaguje na svaku nesuglasicu među ukućanima i članovima šire porodice, da je nesaradljiva i sklona konfliktima. Na pitanje zašto je udarila jetrvu, odgovorila je „ruka je sama krenula“ čime po mišljenju centra ne prihvata odgovornost za sopstveno ponašanje. Porodica je pokazala visok stepen poteškoća u komunikaciji te je organ starateljstva konačnog mišljenja da postoji rizik od recidiva porodičnog nasilja. Na osnovu izveštaja Centra za socijalni rad ... o porodičnom nasilju od 06.10.2025. godine, utvrđeno da isti rađen na osnovu razgovora sa potencijalnim učiniocem, žrtvom nasilja, članovima porodice, terenskom posetom i analizom spisa predmeta te da je porodica ... na evidenciji kod ovog centra po više osnova: roditelji AA evidentirani su kao hraniteljska porodica, brat DD je lice prema kome je od strane Osnovnog suda u Nišu doneta presuda P2 232/23 od 08.05.2024. godine, na osnovu koje je određena mera nasilja u porodici u trajanju od godinu dana u odnosu na vanbračnu suprugu BB, te po mišljenju organa starateljstva, postoji rizik od recidiva porodičnog nasilja s obzirom da je reč o proširenoj porodici koja živi u istom dvorištu te je potreban visok nivo razumevanja, otvorena komunikaca i spremnosti na popuštanje i toleranciju te je Centar za socijalni rad mišljenja da je svrsishodno predložiti meru zaštite od nasilja u porodici jer bi se na taj način sprečio recidiv porodičnog nasilja.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, sud je izrekao meru zaštite od nasilja u porodici tuženom, nakon što je ocenio da su ispunjeni uslovi za izdavanje takve mere, jer je kritičnom prilikom došlo do drskog i bezobzirnog ponašanja od strane tuženog, te da je tuženi svedoka BB vređao i ranije te da je predložena mera propisana odredbom člana 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona adekvatna i svrsishodna te da se njome mogu stvoriti uslovi za pronalaženje rešenja u cilju prevazilaženja nastale porodične situacije i stabilizaciji porodičnih odnosa odnosno da u konkretnom slučaju se može izvršiti prevencija daljeg vršenja nasilja kako bi se u buduće sprečilo uznemiravanje i nasilje i obezbedilo spokojstvo i bezbednost žrtve, i to u trajanju od godinu dana čime bi se BB zaštitila od nasilja u porodici i daljeg uznemiravanja od strane tuženog.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava. Članom 197. stava 1. Porodičnog zakona propisano je da nasilje u porodici je ponašanje kojem jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici se u smislu stava 2. tačka 6. ovog člana, smatra naročito vređanje kao i svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ukoliko sud utvrdi da postoji nasilje u porodici, ovlašćeni da u smislu člana 198. Porodičnog zakona, odredi jednu ili više mera zaštita od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, koje su određene taksativno, po sistemu enumeracije, tako da sud nije ovlašćen da odredi bilo kakvu drugu meru.

Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja te je svako drsko, bezobzirno i zlonemarno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilje u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucije sistema na nasilje u porodici, to jest određivanje mere zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. Svi vidovi nasilja prema članu porodice, između ostalog vređanje, drskost, bezobzirnost i zlonamernost, su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. Dalji kriterijumi za konkretizaciju onih pravnih standarda doveli do adekvatne i pravovremene reakcije na nasilje u cilju njenog sprečavanja, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju na nasilje“, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog ophođenja i komunikacije sa članovima porodice“ kvalifikuje kao nasilje u porodoci.

Mere zaštite od nasilja u porodici izriču zbog već ispoljenog nasilja. Izvršeno porodično nasilje, bez obzira intenzitet i oblik ispoljavanja, dovoljan je razlog za izricanje mere porodično prvne zaštite, pri čemu treba imati u vidu da porodično nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u vidu oblika ispoljavanja i posledice koje izaziva, zbog čega je neophodno izricanje mere zaštite onda kada nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Svrha zaštitnih porodičnih pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita od fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Koja mera zaštite će se izreći zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnost koja se tom radnjom izaziva, uznemirenost člana porodice za tako preduzete radnje, njegove ugroženosti, kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja.

Suprotno navodima revizije, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju u ponašanju tuženog su se stekli elementi nasilja u porodici. Tuženi je prema utvrđenom činjeničnom stanju u dužem vremenskom periodu vređao snahu BB, govorio uvredljive reči i imao takvo ponašanje koje se može okvalifikovati kao ponašanje kojim se ugrožava duševno zdravlje i spokojstvo člana porodice. Usled navedenog, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je kako je tuženi pokazao sklonost ka verbalnom nasilju, opravdano određivanje mere zaštite od nasilja u porodici kako bi se postigla svrha zaštitnih porodično-pravnih mera, u cilju obezbeđivanja snahi BB mira, spokoja, bezbednog života bez straha od daljeg nasilja.

Ostalim navodima revizije tuženog ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode tuženog koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković