.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5306/2019
30.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksimović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilašto, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 448/19 od 05.08.2019.godine, u sednici održanoj 30.01.2020.godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 448/19 od 05.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 448/19 od 05.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru Prr 302/18 od 13.03.2019. godine, stavom prvim izreke, delično je usvojen zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na pravično suđenje u razumnom roku isplati 400 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.03.2019. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, odbijen je, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 27.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 448/19 od 05.08.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca i žalba tužene odbijene su i prvostepena presuda u pobijenom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijanog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i o osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St 45/2010, koja povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 st 686/2018 od 19.03.2018. godine. O pravu tužioca za novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja nižestepeni sudovi su odlučili ceneći član 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim, u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je u ovoj, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.
Sa napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.08.2018. godine, a podneskom od 28.12.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva za isplatu, tako što je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu isplati 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
