U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Subotin, advokat iz ..., protiv tuženog Kompanija „Dunav osiguranje“ ADO Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 2876/2016 od 28.02.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 23.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 2876/2016 od 28.02.2018. godine.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Novom Sadu Gž 2876/2016 od 28.02.2018. godine tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 11708/2015 od 31.05.2016. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 23.910,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 11708/2015 od 31.05.2016. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime naknade materijalne štete i to: na ime naknade za sačinjenje zapisnika o oštećenju vozila iznos od 11.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.11.2015. godine do isplate, i na ime PDV za sastav odštetnog zahteva iznos od 1.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.11.2015. godine do isplate, kao i da tužiocu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 21.040,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do isplate, sve u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 2876/2016 od 28.02.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 11708/2015 od 31.05.2016. godine preinačena tako što je odbijen deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 11.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.11.2015. godine do isplate na ime naknade za sačinjenje zapisnika o oštećenju vozila; obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 5.258,00 dinara, umesto iznosa od 21.040,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti, umesto od dana presuđenja 31.05.2016. godine, pa do isplate, a odbijen je deo zahteva tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti, dok je u preostalom delu žalba odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom nepreinačenom delu potvrđena. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 4.936,00 dinara, u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 403. stav 2. tačka 2) i 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Imajući u vidu da je pobijanom presudom pravnosnažno okončan postupak u sporu male vredosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP (vrednost predmeta spora je 13.000,00 dinara, koji iznos je očigledno ispod zakonom propisanog cenzusa od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe), a da je članom 479. stav 6. ZPP izričito propisano da protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sporu male vredosti nije dozvoljena revizija, shodno tome u ovoj vrsti spora dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2) i 3) Zakona o parničnom postupku.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud, u granicama svojih ovlašćenja propisanih članom 404. ZPP, nalazi da su ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca, kao posebnoj reviziji, jer je to potrebno radi ujednačavanja sudske prakse po pitanju obaveze tuženog da naknadi tužiocu materijalnu štetu koja je nastala sačinjavanjem i plaćanjem zapisnika o oštećenju vozila pre podnošenja tužbe i pokretanja parničnog postupka.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući osnovanost revizije u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 29.10.2015. godine dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je tužilac pretrpeo materijalnu štetu na svom putničkom motornom vozilu. Do nezgode je došlo tako što je osiguranik tuženog, usled nepridržavanja saobraćajnih propisa – nedržanja potrebnog odstojanja, svojim vozilom osiguranim kod tuženog naleteo na zadnji deo zaustavljenog vozila tužioca. Isključivi propust za predmetnu saobraćajnu nezgodu je na strani osiguranika tuženog. Dana 13.11.2015. godine tužilac je angažovao stalnog sudskog veštaka mašinske struke da mu sačini zapisnik o oštećenju njegovog putničkog vozila. Istog dana tužilac je veštaku platio iznos od 11.800,00 dinara na ime naknade za sačinjenje predmetnog zapisnika. Povodom predmetne saobraćajne nezgode tužilac je podneo odštetni zahtev tuženom za naknadu materijalne štete zbog oštećenja vozila i uz isti je priložio zapisnik o oštećenju vozila. Rešavajući o zahtevu, tuženi je u mirnom postupku isplatio tužiocu određeni novčani iznos na ime materijalne štete na vozilu, ali mu nije isplatio troškove sačinjenja zapisnika o oštećenju vozila, što je predmet spora ove parnice i revizijom pobijanog dela drugostepene odluke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i dosudio mu traženi trošak za sastavljanje zapisnika o oštećenju vozila, opredeljen u visini iznosa koji je tužilac platio veštaku, a koju činjenicu tuženi u toku postupka nije ni osporavao. Tuženi je osporavao samo pravo tužioca na naknadu ovog troška navodima da je zapisnik o oštećenju vozila mogao sačiniti besplatno kod njega. Po stanovištu prvostepenog suda, trošak sačinjenja zapisnika o oštećenju vozila u iznosu od 11.800,00 dinara, koji je tužilac nesporno platio dana 13.11.2015. godine, predstavlja nužan i neophodan trošak za tužioca koji mu je prouzrokovan krivicom osiguranika tuženog, pa je tuženi u obavezi da mu taj iznos naknadi kao vid materijalne štete, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana plaćanja, u smislu članova 154. i 185. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom delimično preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu troškova spornog zapisnika, sa obrazloženjem da se ne može zaključiti da li je ovaj trošak tužioca opravdan i u uzročno-posledičnoj vezi sa predmetnom saobraćajnom nezgodom, odnosno da li je za tužioca bilo nužno i neophodno da radi sačinjavanja zapisnika o oštećenju vozila angažuje i plati veštaka, imajući u vidu da tužilac tokom postupka nije dokazao da se u vezi sačinjavanja zapisnika o oštećenju vozila prethodno obraćao stručnoj službi, odnosno proceniteljima tuženog sa zahtevom za procenu visine štete. Po stanovištu drugostepenog suda, sama činjenica da je tužilac samostalno odabrao i angažovao nezavisno stručno lice da mu sačini zapisnik o oštećenju vozila i proceni visinu štete, što jeste njegovo pravo i sloboda izbora, nije dovoljno da mu se prizna pravo na naknadu tih troškova na teret tuženog, u situaciji kada tužilac nije dokazao da se prehodno obraćao proceniteljima tuženog ili da im se eventualno obraćao, ali da isti nisu bili u mogućnosti da mu sačine zapisnik o oštećenju vozila.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijski navodi tužioca kojima se ukazuje na nepravilnost odlučivanja drugostepenog suda u pogledu tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete na ime sačinjavanja zapisnika o oštećenju vozila su osnovani. Drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 154. stav 1 Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu ZOO) propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta)-član 154. ZOO. Prema odredbi člana 185. stav 1. ZOO odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Odredbama člana 940. stav 1. i 941. stav 1. ZOO propisano je da u slučaju osiguranja od odgovornosti, osiguravač odgovara za štetu nastalu osiguranim slučajem samo ako treće oštećeno lice zahteva njenu naknadu, a oštećeno lice može zahtevati neposredno od osiguravača naknadu štete koju je pretrpelo događajem za koji odgovara osiguranik, ali najviše do iznosa osiguravačeve obaveze.

Naime, osnovni princip kod naknade matreijalne štete je uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, a u konkretnom slučaju tuženi je kao odgovorno lice dužan uspostaviti ranije stanje, shodno članu 185. stav 1. u vezi članova 940. stav 1. i 941. stav 1. ZOO. Tužilac je po oceni revizijskog suda imao opravdan trošak za sačinjavanje zapisnika o oštećenju vozila kako bi se obezbedili faktički uslovi za utvrđivanje visine nastale materijalne štete na njegovom putničkom vozilu. S obzirom da ne postoji zakonom ustanovljena obaveza trećih oštećenih lica da se prvenstveno i prevashodno obrate osiguravaču lica koje je skrivilo saobraćajnu nezgodu radi sačinjavanja zapisnika o oštećenju vozila, opredeljenje tužioca da samostalno odabere stručno lice koje će pregledati oštećeno vozilo i o tome sačinit predmetni zapisnik, nezavisno od stručnih službi tuženog, ne može se smatrati kao njegov doprinos povećanju nastale štete. Tužiocu, kao oštećenom licu koje ima nameru da podnese odštetni zahtev tuženom, ne može se uskratiti pravo da sam izvrši izbor obavezene i dodatne dokumentacije koju želi da priloži uz odštetni zahtev društvu za osiguranje u situaciji kada ne postoji ustanovljena obaveza prvenstvenog obraćanja osiguravaču radi sačinjavanja zapisnika o oštećenju vozila. S obzirom da je predmetni trošak nastao za tužioca povodom predmetnog štetnog događaja koji je skrivio osiguranik tuženog, a da je tužilac dokazao računom da je isti platio dana 13.11.2015. godine, pravilna je odluka prvostepenog suda da tužilac ima pravo na naknadu troškova za sastavljanje zapisnika o oštećenju vozila u visini plaćenog iznosa, sa zateznom kamatom koja počinje da teče od dana plaćanja, od kada je za tužioca nastala šteta u vidu umanjenja imovine.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, tužbeni zahtev tužioca ima osnova u citiranim odredbama Zakona o obligacionim odnosima, na šta prvostepeni sud pravilno ukazuje u svojoj presudi i pri tome pravilno zaključuje da postoji odgovornost tuženog za naknadu troškova sastavljanja zapisnika o oštećenju vozila tužiocu, a da je pogrešan zaključak drugostepenog suda da tužilac nije dokazao nužnost i opravdanost tog troška.

Polazeći od izloženog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je žalba tuženog izjavljena protiv prvostepene presude neosnovana, a da je revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude osnovana zbog pogrešne primene materijalnog prava u pobijanoj odluci.

Na osnovu iznetog, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Kako je tužilac uspeo u ovom sporu i opredelio troškove revizijskog postupka, revizijski sud je u smislu člana 165. u vezi sa članom 153. i 154. ZPP dosudio tužiocu troškove na ime sastava revizije, takse na reviziju i takse na odluku o reviziji u iznosu bliže navedenom u stavu trećem izreke ove presude.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić