U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Ilija Đurđević, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Jovana Drega, advokat iz ..., radi uređenja načina viđenja, odlučujući o reviziji tužilje – protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 174/20 od 22.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje – protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 174/20 od 22.07.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilje – protivtužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 br. 371/19 od 19.12.2019. godine, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se menja poravnanje P2 br. 338/16 postignuto pred Osnovnim sudom u Vršcu dana 31.01.2017. godine i to tako što se uređuje održavanje ličnih odnosa tuženog BB, kao oca maloletnog VV, tako što će viđati dete tri puta mesečno, i to tako što će nedeljom dolaziti po dete ispred kuće u ... u ulici ... broj ... i isto preuzimati u 10,00 časova i vraćati ga u 19,00 časova na istom mestu, te da se ovakav kontakt odvija 6 meseci, posle kog bi se na osnovu procene nivoa i kvaliteta ostvarenih emotivnih i socijalnih relacija deteta i oca, predložio trajan model koji bi podrazumevao provođenje vikenda (dva mesečno) kao i naizmenično provođenje verskih i državnih praznika, kao i letnjeg i zimskog raspusta deteta, da se odbije protivtuženi zahtev tuženog – protivtužioca kao neosnovan, te da se obaveže tuženi da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka; usvojen je protivtužbeni zahtev protivtužioca BB iz ... u celosti i uređeno održavanje ličnih odnosa između maloletnog VV i oca BB na način bliže određen u izreci presude, s tim što je tužilja – protivtužena obavezana da u navedenim terminima preda dete ocu ispred kuće u kojoj živi u ..., ulica ... broj ..., radi održavanja ličnih odnosa, te je obavezan tuženi – protivtužilac da po završetku viđenja u navedenim terminima vrati dete majci na adresu na kojoj ona živi, a ovom presudom se menja poravnanje postignuto pred Osnovnim sudom u Vršcu pod brojem P2 338/16 od 31.01.2017. godine u delu održavanja ličnih odnosa oca sa maloletnim detetom; odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 174/20 od 22.07.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vršcu P2 371/19 od 19.12.2019. godine i odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu trškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja - protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) i utvrdio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka paušalno, odnosno nije konkretno navedeno koju to odredbu Zakona o parničnom postupku drugostepeni sud nije primenio, ili nije pravilno primenio, a što bi bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku u kom je 06.03.2013. godine rođen maloletni VV. U predmetu Osnovnog suda u Vršcu P2 338/16 parnične stranke su dana 31.01.2017. godine zaključile poravnanje kojim su uredile način viđanja maloletnog deteta sa ocem, tako što je određeno da će otac preuzimati maloletno dete svake nedelje u 11,00 sati i vraćati dete majci istog dana u 18,00 sati, osim poslednjeg vikenda, kada će se viđanje odvijati subotom u istom terminu, s tim što je određeno da otac preuzima dete ispred kuće gde dete živi sa majkom i vraća ga na isto mesto. Takođe je određeno viđanje maloletnog deteta sa ocem za vreme dečijeg rođendana, Nove godine i Uskrsa, te Božića i očeve krsne slave. Nakon zaključenog poravnanja, u određenom periodu viđenja su se redovno održavala u skladu sa poravnanjem, a kada je došlo do konflikta i sukoba između tužilje, njene porodice i tuženog, u vezi sa čime je izrečena i mera zaštite od nasilja u porodici tako što je tužilji zabranjeno kontaktiranje i približavanje tuženom, kao i mera kojom je zabranjeno tuženom kontaktiranje i približavanje tužilji, viđanje tuženog sa maloletnim detetom je postalo neredovno.

Na osnovu mišljenja Centra za socijalni rad u Vršcu, Osnovni sud u Vršcu je dana 10.12.2018. godine odredio privremenu meru tako što je uredio održavanje ličnih odnosa između tuženog i maloletnog VV na način što će dete kod oca boraviti svakog petka u mesecu od 13,00 do 20,00 časova, uz obavezu majke deteta da dete svakog petka u 13,00 časova dovede u prostorije Centra za socijalni rad Grada Vršca radi predaje ocu, a otac deteta je obavezan da istog dana u 20,00 časova vrati dete majci ispred kuće u ..., s tim da privremena mera traje 6 meseci od dana donošenja. Pošto se tužilja nije pridržavala svoje obaveze iz navedenog rešenja kojim je određena privremena mera, Osnovni sud u Vršcu je rešenjima u izvršnom postupku I 394/18 nalagao tužilji da odmah po prijemu rešenja omogući izvršnom poveriocu, ovde tuženom, da održava lične odnose sa maloletnim VV, pa pošto tužilja nije postupila po ovom rešenju dana 14.02.2019. godine doneto je rešenje kojim je ona kažnjena novčanom kaznom od 20.000,00 dinara uz obavezu da bez odlaganja omogući poveriocu BB održavanje ličnih odnosa sa maloletnim sinom na način određen rešenjem P2 244/18 od 10.12.2018. godine. Takođe, 12.04.2019. godine je doneto rešenje kojim je tužilja kažnjena novčanom kaznom od 50.000,00 dinara, te je naloženo da bez odlaganja omogući izvršnom poveriocu održavanje ličnih odnosa sa maloletnim sinom, na način određen pomenutim rešenjem, a ukoliko ne postupi po nalogu suda, sud će izreći novčanu kaznu od 100.000,00 dinara.

U postupku je Centar za socijalni rad u Vršcu davao više nalaza i mišljenja u kojima je utvrđeno da je maloletni VV na uzrastu kada je naviknut da boravi bez prisustva majke, jer je ona na poslu i spava bez njenog prisustva sa članovima majčine roditeljske porodice, te da njegov separacioni potencijal dozvoljava da boravi kod oca sa dva prenoćišta i bez prisustva majke, s obzirom da VV rado ostaje kod oca, pa bi se dužim boravkom deteta u porodici oca dobio kontinuitet u očevom roditeljskom staranju, koji je iz različitih razloga do sada onemogućen i što bi pozitivno uticalo na ukupan razvoj deteta i jačalo njegovu samostalnost i sprečilo odlaganje viđenja između oca i deteta. Majka po donetoj privremenoj meri nije postupala i nije dovodila dete zbog raznih razloga, da bi dana 13.09.2019. godine, nakon devet meseci, majka dovela dete u prostorije Centra za socijalni rad, ali je dete plakalo i u prvo vreme nije želelo da se odvoji od majke i da ode sa ocem, a na sugestiju stručnih radnika dečak je uz podršku oca započeo da se igra i veselo komunicira sa njim, ali nije hteo da ode sa ocem. Utvrđeno je da prekid u kontaktu između oca i deteta traje dugo i urušava njihov tek formirani emotivni odnos što negativno utiče na razvoj maloletnog deteta, pa je predloženo da se konačno uredi viđanje na način bliže naveden u nalazu i mišljenju Centra od 12.11.2019. godine.

Inače, predstavnici Centra za socijalni rad su nenajavljeno odlazili u posetu kod oca, kada je dete bilo kod njega, da bi se uverili u kakvoj situaciji je dete, odnosno da li prihvata oca i njegovu porodicu i tom prilikom su zaticali da se dete sasvim uklopilo u porodicu oca, nisu zapazili nikakve otpore deteta prema ocu ili članovima porodice, već spontanost u ponašanju i ophođenju.

Tužilja se predlogu i mišljenju Centra za socijalni rad od 12.11.2019. godine u pogledu modela viđenja nije protivila, već je predložila da se ne donosi privremena mera, s obzirom da je prihvatila da otac viđa dete dva puta mesečno na opisani način.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud smatra da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, i to član 66., član 61., član 78. stav 3, član 266. stav 1. i član 270. Porodičnog zakona, kao i član 3. Konvencije o pravima deteta.

Prema članu 6. i članu 266. stav 1. Porodičnog zakona, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u sporu za zaštitu prava deteta. Prema članu 61. stav 1. ovog Zakona, dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. U najboljem interesu deteta je da se lični odnosi sa roditeljima održavaju bez ograničenja i mešanja organa državne vlasti. S obzirom da parnične stranke, kao roditelji, nisu mogli da postignu dogovor o načinu održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je način održavanja ličnih odnosa određen pobijanom presudom u najboljem interesu deteta, s obzirom da sve okolnosti slučaja, a naročito što je iz izveštaja nadležnog organa starateljstva utvrđeno da maloletno dete prihvata oca i njegovu porodicu i da se, prilikom poseta porodici oca dete sasvim uklopilo u tu porodicu, te da predstavnici Centra za socijalni rad nisu zapazili nikavke otpore deteta prema ocu ili članovima porodice, već je postojala spontanost u međusobnom ponašanju i ophođenju.

Neosnovani su navodi revizije da je određeni novi model viđenja oca sa detetom u suprotnosti sa interesima deteta, s obzirom da je potreban period prilagođavanja, te da Centar za socijalni rad nije uzeo u obzir trenutno, odnosno aktuelno psihičko stanje deteta, kao i njegov odnos prema ocu, odnosno odbijanje da ide sa njim, a pogotovo da spava kod njega u kući. Upravo suprotno, i prema mišljenju Vrhovnog kasacionog suda pobijana presuda je doneta u svemu prema najboljem interesu deteta. Najbolji interes deteta predstavlja pravni standard koji zahteva vršenje procena u kontekstu konkretnog slučaja, a prilikom procene najboljih interesa deteta se u obzir uzimaju elementi koji se odnose, između ostalog na potrebe deteta i sve subjektivne i objektivne okolnosti koje se tiču deteta, između ostalog starost, pol, zrelost, zdravstveno stanje i druge karakteristike deteta, fizičke, mentalne i emocionalne potrebe deteta, kvalitet staranja o detetu i mogućnost roditelja da zadovolje potrebe deteta, spremnost roditelja na saradnju povodom detetovih potreba, potreba očuvanja ličnog i porodičnog identiteta deteta, te način vršenja roditeljskog prava i odražvanja ličnih odnosa roditelja sa detetom.

Navodi revizije da u postupku nije pribavljeno mišljenje deteta ne utiču na pravilnost i zakonitost pobijane odluke, s obzirom da je prilikom davanja nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad dete bilo u predškolskom uzrastu, nije pokazivalo bilo kakav strah i otpor prema ocu koji bi predstavljao razlog da se način uređenja viđenja maloletnog deteta i oca ne proširi u odnosu na dotadašnji način viđenja, odnosno da ne postoje kontraindikacije za boravak deteta u očevoj porodici na način određen pobijanom presudom.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilja – protivtužena nije uspela u revizijskom postupku, pa nema pravo na troškove tog postupka koje je tražila i opredelila, u smislu člana 153. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić