Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa i u intersu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP). O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP u vezi s odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava, ili razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Tužilac, kao branilac postavljen od strane organa tužene, tužbenim zahtevom potražuje zakonsku zateznu kamatu na iznos troškova zastupanja okrivljenog, iako prethodno u troškovniku podnetom organu tužene u predkrivičnom postupku kamatu nije tražio. U parničnom postupku jeste kao glavni zahtev bio postavljen tužbeni zahtev za isplatu troškova (sa kamatom kao sporednim potraživanjem), ali je tužilac povukao tužbu u odnosu na glavni tužbeni zahtev, tako da je ostao samo tužbeni zahtev za zakonsku zateznu kamatu (na određeni iznos i za određeni period). Nižestepeni sudovi su, primenom odgovarajućeg materijalnog prava, odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da će se, kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći u rešenju odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1. do 6. ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda. Odredbom člana 265. stav 6. istog zakona propisano je da ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrada iz stava 1. ovog člana ne budu usvojeni ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanje ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije.

Shodno navedenim odredbama, lice odnosno stranka u postupku, dužna je da uz zahtev za naknadu troškova postupka istovremeno postavi i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova, kao novčane obaveze. Obaveza naknade troškova postupka, i krivičnog i parničnog, je novčana obaveza, pa poverilac (stranka koja je uspela u postupku) ima pravo da, na dosuđeni iznos troškova, u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, potražuje zakonsku zateznu kamatu, ali se o pravu poverioca na zakonsku zateznu kamatu odlučuje u postupku u kome se ti troškovi dosuđuju, a ne u posebnom postupku. Ukoliko stranka istovremeno sa zahtevom za naknadu troškova postupka ne postavi, odnosno ne podnese i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka, takva obaveza za dužnika ne postoji, odnosno poverilac nema pravo na isplatu kamate i ne može u posebnoj parnici da traži isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova u drugom postupku.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa i u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava iz čega proizlazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 28. ZPP, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je samo vrednost predmeta spora glavnog tužbenog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je pravnosnažno odlučeno o kamati i troškovima postupka. Budući da kamata i troškovi postupka ne čine glavni zahtev, već predstavljaju sporedna potraživanja, revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković