Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 2349/23 od 14.11.2023. godine, stavom I izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužilaca i tužene i presudu Osnovnog suda u Jagodini P 643/19 od 29.03.2023. godine u stavu I, II, V, VI, VII i VIII izreke potvrdio. Stavom II izreke, odbačena je žalba tužilaca izjavljena na stav II izreke iste presude kao nedozvoljena. Stavom III izreke odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi GG je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Pobijanom drugostepenom odlukom odlučeno je o zahtevu tužilaca da se utvrdi da je raskinut ugovor o zakupu i o obavezi tuženog kao zakupca da tužiocu AA, kao prvobitnom zakupodavcu i tužiocu BB, kao pribaviocu zakupljene nepokretnosti koji je stupio na mesto prvobitnog zakupodavca, plati neisplaćene zakupnine i dug za struju i vodu, za vreme važenja ugovora. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova o usvajanju tužbenog zahteva, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku na kome je zasnovana sudska odluka, a tuženi uz reviziju nije dostavio presude iz kojih bi proilazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, niti u reviziji ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda, iz čega proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu sa tim odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja i isplate duga tužioci, kao formalni suparničari, podneli su 03.09.2019. godine a vrednost predmeta spora u pobijanom delu za tužioca AA je 11.577,99 dinara, a za tužioca BB 348.070,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela ni za jednog od tužilaca očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković