Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Dobrile Strajina, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik dr Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 271/2019 od 05.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 271/2019 od 05.08.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 271/2019 od 05.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru Prr 255/2018 od 19.03.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu plati na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 400 evra do traženih 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, po srednjem kursu NBS, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 271/2019 od 05.08.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povredeodredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br 72/11…87/18), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Privrednim sudom u Somboru, u predmetu St 45/2010. Povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 St 473/2018 od 19.03.2018. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili ceneći odredbu člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U izjavljenoj reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje.

Vrhovni kasacioni sud smatra da nema potrebe za odučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom da se visina novčanog obeštećenja određuje u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 2.600 Evra u dinarskoj protivvrednosti.

Članom 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“, br. 40/15), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom 3. istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 468. stav 1. Zakona o praničnom postupku, sporovima male vrednosti smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje tužioca zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku revizija nije dozvoljena, u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić