.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5397/2025
23.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca JKP „Toplana“ Leskovac, koga zastupa punomoćnik Dejan Trenčić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Veselin Stanković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1746/24 od 05.12.2024. godine, u sednici održanoj 23.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1746/24 od 05.12.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1746/24 od 05.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 5978/2023 od 04.03.2024. godine, stavom prvim izreke, održano je na snazi u celosti rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Nenada Gvozdenovića I.Ivk br. 194/23 od 07.03.2023. godine, kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, u visini i od datuma dospeća koji su bliže određeni u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 66.887,48 dinara.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1746/24 od 05.12.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani citiranom odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Naime, predmet tražene pravne zaštite je isplata duga za pružene komunalne usluge tuženoj kao korisniku po ispostavljenim mesečnim računa za period januar – decembar 2022. godine. Pobijanom pravnosnažnom presudom je usvojen tužbeni zahtev jer je utvrđeno da tužena nije izmirivla svoje obaveze, primenom člana 262. stav 1. i 295. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a revident nije dostavio uz reviziju drugačije pravnosnažne sudske odluke donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu dokazivanja potrebe ujednačavanja sudske prakse. Takođe, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, niti razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana ili novog tumačenja prava po pitanju dospelosti zatezne kamate zbog kašnjenja u isplati glavnog duga, odnosno perioda za koji teče kamata kao sporedno potraživanje, jer odluka o kamati zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Navodi revizije o učinjenim bitnim povredama u postupku pred drugostepenim sudom nisu razmatrani jer nisu razlog za dozvoljenost posebne revizije, koja se može izjaviti samo iz razloga pogrešne primene materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužene na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužilac je kao izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namiranje novčanog potraživanja nastalog iz pruženih komunalnih usluga. Ovaj inicijalni akt je podnet 14.11.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 63.559,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se zahtev odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja inicijalnog akta, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
