Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Ružić advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1915/19 od 03.09.2019.godine, u sednici veća održanoj 16.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1915/19 od 03.09.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1915/19 od 03.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 345/19 od 16.05.2019. godine u pobijanom delu usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos kao u izreci, sa zateznom kamatom određenom u ovom delu izreke prvostepene presude i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1915/19 od 03.09.2019.godine navedena prvostepena presuda u ožalbenom delu je preinačena i zahtev tužioca za isplatu dosuđenog iznosa kao stečenog bez osnova, sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan a tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, što je u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalog primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom.

Osim toga, Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda, doneto u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo po osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno, zbog čega je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO, kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP u kome nije dozvoljena revizija po članu 479. stav 6. ZPP, pa nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić