.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5421/2022
09.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajine, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca „Patent Inženjering“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Radisav Perović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 16138/18 od 07.04.2021. godine, u sednici održanoj dana 09.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 16138/18 od 07.04.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 16138/18 od 07.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1711/18 od 14.05.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 99.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još 26.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Viši sud u Beogradu je presudom Gž 16138/18 od 07.04.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke, tako što je odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime nematerijalne štete usled povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 99.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20).
Prema članu 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o posebnoj reviziji. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete zbog povrede prava tužioca na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, kojom je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan jer tužilac u ovom slučaju nije istovremeno sa ustavnom žalbom od 23.02.2012. godine postavio zahtev za naknadu štete shodno odredbi člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu (odredba člana 33. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu - „Službeni glasnik RS“ broj 99/2011 od 27.12.2011. godine). Kod navedenog, u situaciji kada podnosilac ustavne žalbe, koji nije istovremeno sa ustavnom žalbom podnetom nakon 04.01.2012. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ broj 99/2011 od 27.12.2011. godine) postavio zahtev za naknadu štete, izgubio je pravo da ostvaruje naknadu štete kod nadležnog suda u parničnom postupku, a na osnovu odluke Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je podnosiocu povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava RS.
Stoga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.
Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj parnici tužba je podneta 21.05.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 125.000,00 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
