U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Slobodan Miljaković, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije - Nacoinalni savet za visoko obrazovanje, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, …, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6752/17 od 17.05.2018. godine, u sednici veća održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

P R E S UD U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6752/17 od 17.05.2018. godine.

ODBIJAJU SE kao neosnovani, zahtev tužioca i zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1505/2016 od 04.09.2017. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime naknade materijalne štete - izmakle koristi isplati iznos od 137.609.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2017. godine do isplate. Tužilac je obavezan da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 877.140,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6752/17 od 17.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je preko zakonskog zastupnika dala odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 ... 119/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je osnivač BB u … . Na osnovu rešenja Trgovinskog suda u Beogradu od 26.07.2002. godine navedeni Fakultet je upisan u registar, a prema rešenju Ministarstva prosvete i sporta od 21.11.2002. godine ispunjavao je uslove za obavljanje delatnosti osnovnih studija. U 2002. godini upisana je prva generacija studenata. Navedeni Fakultet je postao član Univerziteta „...“ u …, na osnovu ugovora o osnivanju univerziteta od 21.06.2004. godine. Delatnost ovih ustanova se odvijala kada je na snagu stupio Zakon o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br 76/2005).

Navedenim zakonom je, radi obezbeđenja razvoja i unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja, propisana obavezna akreditacija visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji, osnivanje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i članom 13. stav 1. propisano da radi obavljanja poslova akreditacije, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu i vrednovanja sudijskih programa, Nacionalni savet obrazuje posebno radno telo - Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: Komisija). Članom 14. stav 1. propisana je nadležnost Komisije, pored ostalog, da sprovodi postupak akreditacije ustanova i studijskih programa u oblasti visokog obrazovanja, odlučuje o zahtevu za akreditaciju i izdaje uverenje o akeditaciji na obrascu čiju sadržinu utvrđuje (tačka 7), te daje mišljenje u postupku izdavanja dozvole za rad (tačka 9). Članom 116. propisano je da postupak akreditacije i dobijanja dozvole za rad univerziteta, fakulteta, odnosno akademija umetnosti koji su dobili rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti do stupanja na snagu ovog Zakona sprovešće se najkasnije u roku od tri godine od dana obrazovanja Komisije za akreditaciju (stav 1), da univerizteti i fakulteti odnosno akademije umetnosti u sastavu univerziteta, koji su dobili rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti do stupanja na snagu ovog zakona, smatraće se da imaju dozvolu za rad do okončanja postupka iz stava 1. ovog člana (stav 2), da fakulteti, odnosno akademija umetnosti van sastava univerziteta, a koji su dobili rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti do stupanja na snagu ovog zakona, smatraće se da imaju dozvolu za rad kao visoke škole do okončanja postupka iz stava 1. ovog člana (stav 3), da nastavni planovi i programi koje izvode visokoškolske ustanove iz ovog člana smatraće se odobrenim, odnosno akreditovanim studijskim programima do okončanja postupka iz stava 1. ovog člana (stav 4). Članom 42. je propisano da visokoškolskoj ustanovi koja ne dobije akreditaciju, dozvola za rad važi još godinu dana, bez prava upisa studenata (stav 3), a posle godinu dana se oduzima dozvola za rad (stav 4).

U novoj zakonskoj regulativi, Komisija za akreditaciju je imenovana 05.062006. godine. BB je svoj zahtev za akreditaciju podneo 13.01.2009. godine i dokumentacijom dopunio 17.02.2009. godine. S ovlašćenjem Komisije da podnosiocu zahteva uputi akte upozorenja o otklanjanju nedostataka, Komisija je sačinila akte upozorenja 06.11.2009. godine za BB, ali je predmet bio zagubljen, pa je došlo do zastoja u dostavljanju. BB u … je bio u sastavu Univerziteta „…“ u … . Proces akreditacije Univerziteta „…“ je bio obustavljen odlukom Komisije za akreditaciju od 22.01 2010. godine, koja je dostavljena BB 29.01.2010. godine, kao članu tog Univerziteta. Posle presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž 9536/10 od 10.06.2010. godine kojom je raspravljeno sporno pitanje da (od devet fakulteta) ustvari četiri druga fakulteta nisu bila u sastavu navedenog Univerziteta pre podnošenja zahteva za akreditaciju, Univerzitetu je izdato uverenje o akreditaciji 26.08.2011. godine. U postupku akreditacije pokrenutom po zahtevu BB u …, akti upozorenja o otklanjanju nedostataka od 06.11.2009.godine tom fakultetu nisu bili dostavljeni sve do 18.02.2011. godine. Prema aktima upozorenja, rok za otklanjanje nedostataka i dostavljanje dokaza o tome Komisiji za akreditaciju, iznosio je 90 dana počev od dana prijema. Savet fakulteta je 12.05.2011.godine doneo odluku da BB ne odgovori na akte upozorenja. Sledstveno tome, po primljenim aktima upozorenja, Fakultet nije odgovorio odnosno dokumentovao da je nedostatke otklonio. Od školske 2009/2010 godina upis studenata nije vršen na ovom Fakultetu.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 28.09.2011. godine određen je upis u sudski registar odluke o pokretanju postupka likvidacije BB u … . Kao likvidacioni upravnik, tužilac AA je doneo odluku o pravnom slebeniku BB u … u likvidaciji, kojom je sebe kao jedinog osnivača odredio za preuzimatelja postupka pred Višim sudom u Beogradu pod brojem P 676/11 (ranija oznaka ovog postupka pokrenutog tužbom BB u … podnetom 22.09.2011. godine). Postupak likvidacije je okončan i navedeni Fakultet brisan iz Registra 16.12.2011. godine. Postupak započet radi akreditacije je okončan odbijanjem zahteva za akreditaciju visokoškolske ustanove Univerzitet „…“ - BB i više studijskih programa osnovnih akademskih studija i diplomskih akademskih studija, rešenjima Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta od 09.12.2011. godine, donetim pre okončanja postupka likvidacije tog fakulteta.

Prema činjenicama koje nisu osporene, a bitne su za ishod spora, po spornom pitanju o fakultetima u sastavu Univerziteta „…“ u …, vođen je i okončan sudski spor, posle kojeg je navedeni Univerzitet ishodio akreditaciju sredinom 2011. godine, a BB po svom podnetom zahtevu za akreditaciju od 06.11.2009. godine, primio je od Komisije za akreditaciju akte upozorenja o otklanjanju nedostataka u kojima je navedeno da rok za otklanjanje nedostataka i dostavljanje dokaza o tome iznosi 60 dana počev od dana prijema i da se do isteka tog roka odlaže donošenje odluke o zahtevu za akreditaciju ustanove, ali Komisiji nije dostavio informaciju i dokumentaciju o otklanjanju nedostataka na koje je ukazano u postupku akreditacije, tako da akreditacija BB u … nije ostvarena.

Pri iznetom činjeničnom stanju, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev za naknadu štete odbijen kao neosnovan. Ocena o neosnovanosti tužbenog zahteva je zasnovana na odgovarajućim pravnim razlozima iznetim u obrazloženju prvostepene presude, podržanim od strane drugostepenog suda, a koje i Vrhovni kasacioni sud prihvata, sledom zaključka o nepostojanju osnova tužbenog zahteva.

BB u …, kao podnosilac zahteva za akreditaciju imao je status fakulteta sa dobijenim rešenjem o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti (rešenje od 21.11.2002. godine ), te sa takvim statusom, uz činjenicu podnetog sopstvenog zahteva za akreditaciju (Fakultet zahtev podneo 13.01.2009. godine), obezbeđenu prezumpciju da ima dozvolu za rad do okončanja postupka akreditacije. Zakonskim prezumpcijama propisanim u odredbama člana 116. stav 2, stav 3. i stav 4. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br 76/2005, 100/2007- autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012), omogućeno je univerzitetima, fakultetima i akademijama umetnosti koji su pre stupanja na snagu ovog zakona dobili rešenja o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanja delatnosti, da nastave sa radom po odobrenim nastavnim planovima i programima, odnosno akreditovanim studijskim programima.

Za visokoškolske ustanove sa statusom kakav je imao BB u …, odredbom člana 116. stava 1. navedenog zakona je predviđeno da se postupak akreditacije i dobijanja dozvole za rad sprovede najkasnije u roku od tri godine od dana obrazovanja Komisije za akreditaciju. Imajući u vidu da visokoškolska ustanova podnosi zahtev za akreditaciju, a da postupak sprovodi Komisija za akreditaciju i da je obezbeđena dvostepenost tog po prirodi upravnog postupka, rok predviđen za sprovođenje postupka ne sprečava visokoškolsku ustanovu koja je blagovremeno podnela zahtev za akreditaciju da nastavi sa radom u skladu sa odredbom člana 116. stav 4. istog zakona, sve do okončanja započetog postupka akreditacije. To su razlozi zbog kojih se ne može prihvatiti shvatanje tužioca da od isteka roka od tri godine od obrazovanja Komisije za akreditaciju, odnosno od 05.06.2009. godine BB više nije imao dozvolu za rad, a ni Komisija za akreditaciju ovlašćenje da donosi akte upozorenja. Pravno nisu održive tvrdnje isticane tokom postupka da su sva postupanja Komisije za akreditaciju bila nezakonita u periodu od 05.06.2009. godine do 07.04.2011. godine, kada je obrazovana nova komisija i da stoga pravno dejstvo ne proizvode akti upozorenja koji su dostavljeni BB 18.02.2011. godine, kao i da je odluka Saveta fakulteta da ne postupi po aktima upozorenja bila iznuđena nezakonitim postupanjem Komisije za akreditaciju, a sve iz razloga što postupak akreditacije nije bio okončan do 05.06.2009. godine. Tužilac smatra da po zahtevu za akreditaciju koji je BB podneo 13.01.2009. godine i dopunio dokumentacijom 17.02.2009. godine, postupak akreditacije je morao biti sproveden do 05.06. iste godine, a pošto do tada nije okončan, da postoji odgovornost Republike Srbije za štetu jer BB nije mogao da upisuje studente u školskim 2009/2010, 2010/2011 i 2011/2012 godina . Takvo stanovište nije prihvaćeno od strane nižestepenih sudova, iz razloga koji su navedeni u obrazloženju pobijane presude, a u bitnom se svode na tumačenje da je prelaznim odredbama člana 116. Zakona o visokom obrazovanju bio zaštićen rad fakulteta kao zakonit tokom celog trajanja postupka pokrenutog radi akreditacije, da ne postoji uzročna veza između nepravilnog rada Komisije za akreditaciju i smanjenog broja upisanih studenata, da šteta nije nastupila zbog propusta u radu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, kao ni usled istupa državnih funkcionera u javnosti u savetovanju za neupisivanje neakreditovanih fakulteta, u čemu nema elemenata protivpravnosti jer nisu obmanjivali javnost niti na drugi način postupali nedozvoljeno, da nema odgovornosti tužene i da je odluka Saveta fakulteta da ne postupi po aktima upozorenja direktno prouzrokovala donošenje rešenja o odbijanju akreditacije.

U oceni o neosnovanosti revizije, Vrhovni kasacioni sud ističe da tokom trajanja postupka akreditacije, BB u … nije bio uskraćen u dozvoli za rad i mogućnosti da izvodi nastavne planove i programe, odnosno akreditovane studijske programe, kako sledi iz odredaba člana 116. stav 2. i stav 4. tada važećeg Zakona o visokom obrazovanju. Za posledicu odluke Saveta fakulteta da ne postupi po aktima upozorenja kojima je pozvan na otklanjanje nedostataka u postupku akreditacije, odgovornost ne snosi tužena Republika Srbija. Na strani tužene Republike Srbije nisu stečeni uslovi odgovornosti za štetu u smislu člana 172. ZOO. Nasuprot shvatanja revidenta, pravnosnažnom odlukom o odbijanju tužbenog zahteva, pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Nižestepeni sudovi su o troškovima postupka odlučili u skladu sa odredbama člana 149. stav 1, člana 150. i člana 159. stav 1. - stav 4. ZPP. Tužilac sa revizijom nije uspeo, pa je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen kao neosnovan. Zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na revizju je takođe odbijen, jer odgovor na reviziju nije nužan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. i člana 161. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić