.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5449/2025
19.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đura Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Stamenković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3743/2024 od 04.12.2024. godine, u sednici održanoj 19.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3743/2024 od 04.12.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3743/2024 od 04.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3725/2022 od 14.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa teretom doživotnog plodouživanja, zaključen između tužioca i tuženog, potvrđen od strane javnog beležnika u Nišu 17.06.2016. godine pod brojem OPU: 598-2016 ništav, kao prividan pravni posao i da ne proizvodi pravno dejstvo, što je tuženi dužan da prizna, da trpi brisanje upisa prava svojine na nepokretnostima koje su bile predmet kupoprodajnog ugovora u katastru nepokretnosti. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 99.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3743/2024 od 04.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbjena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 3725/2022 od 14.05.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), u vezi sa članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti sa teretom doživotnog plodouživanja, a odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava, kod utvrđenih činjenica da tužilac nije dokazao da je u pitanju prividan pravni posao, odnosno da se radi o pravno valjanom ugovoru koji proizvodi pravno dejstvo, o čemu su ugovorne strane obaveštene pre zaključenja ugovora i imale volju da isti zaključe, te da su prilikom zaključenja i overe ugovora imale u vidu predmet i cenu ugovora, zbog čega je tužbeni zahtev tužioca odbijen. Revident uz reviziju nije priložio drugačije odluke sudova u donetim predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse, a odluka o sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj parnici zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu. Bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se revident poziva nisu razlozi za izjavljivanje revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 27.07.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
