Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s`tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stavom 1. ZPP, propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnoprvnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom preinačena je prvostepena presuda i odbijen, kao neosnovan zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati nematerijalnu štetu zbog povrede prava na pravično suđenje, a koja povreda je utvrđena odlukom Ustavnog suda Už 3219/14 od 23.12.2015. godine, sa obrazloženjem da je tužilja naknadu nematerijalne štete jedino mogla ostvariti u postupku pred Ustavnim sudom, saglasno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu od 27.12.2011. godine. Imajući u vidu napred navedeno, kao i navode revizije i da tužilja uz reviziju nije dostavila pravnosnažne sudske odluke kojima je odlučeno uz drugačiju primenu i tumačenje materijalnog prava, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnoprvnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, niti novo tumačenje prava, sa kojih razloga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP i sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.10.2016. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stavom 6. ZPP, propisano je da protiv odluke prvostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

S`obzirom da se u ovom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome je pobijana vrednost predmeta spora 100.000,00 dinara, koji iznos po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija tužilje nedozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić