Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, ... 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je bio u vanbračnoj zajednici sa BB sa kojom ima zajedničku decu, a koja ga je više puta prijavljivala za nasilje u porodici. Presudom K 402/23 od 05.12.2023. godine Osnovnog suda u Valjevu tuženi je oglašen krivim da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakona tako što je 21.09.2023. godine oko 22 časa u porodičnoj kući u selu ..., grad Valjevo, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije je izvršenje hteo, pri tom svestan zabranjenosti svog dela, primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem prema članu svoje porodice, njegovoj vanbračnoj supruzi oštećenoj BB, koja je u petom mesecu trudnoće i sa kojom ima zajedničko dete, ugrozio njeno spokojstvo telesni integritet i duševno stanje, a što je činio u više navrata i u periodu koji je prethodio ovom događaju, na taj način što je kada je navedenog dana došao u porodičnu kuću oštećenoj koja je sedela na krevetu pored njihovog deteta pričao gde je bio tog dana i sa kim je razgovarao, da bi pošto je video da ga oštećena ne sluša prišao oštećenoj i uhvatio je rukom za vrat i stegao, usled čega je oštećena počela da gubi dah i istovremeno rekao da ne sme da ćuti kada je nešto pita, da ga nervira kada ćuti i da mora da mu odgovori na prvu, a potom je dva puta povukao za kosu, nakon čega je uzeo njihovo dete u ruke i na vratima od sobe stavio rezu na koji način je zaključao vrata, a zatim je oštećenoj koja je tada sedeći na krevetu gledala u pod zadao udarac nogom u predelu njenih usana i nosa, usled čega je oštećenoj krenula da teče krv kojom prilikom joj je naneo lake telesne povrede u vidu traumatizovanog površinskog oštećenja vrata, traumom izazvanog oštećenja nosa, nagnječenja nosa i usana i nagnječenja prednje i bočne strane vrata a koje povrede su joj konstatovane sutradan prilikom pregleda u Urgentnom centru. Nakon što je ovaj krivični postupak okončan tuženi je presudom K 316/23 od 06.12.2023. godine ponovo oglašen krivim za isto krivično delo. Tuženom su izricane i mere zabrane prilaska i komunikacije sa BB i to tri puta, nakon procene rizika od strane policijskih službenika PU Valjevo da u konkretnom slučaju postoji opravdana bojazan da će tuženi ponoviti nasilje u porodici.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, nižestepenim presudama je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je usvojen predlog tužbe za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici kojima se zabranjuje tuženom da neparničara BB na bilo koji način uznemirava i nalaže da se uzdrži od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava njen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo, te zabranjuje približavanje neparničaru i približavanje prostoru oko mesta njenog stanovanja na udaljenosti manjoj od 200 m, uz osnovan zaključak da su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi u smislu člana 197. i 198. Porodičnog zakona i da se zaštita žrtve i nasilnka od ponavljanja nasilničnog ponašanja u ovom slučaju postiže određenim merama u najdužem trajanju.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona je propisano da nasilje u porodici predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok je stavom 2. tačka 1. istog člana propisano da se nasiljem u porodici u smislu stava 1. ovog člana, između ostalog, smatra naročito nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, a tačkom 6. stava 2. istog člana, naročito vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Članom 198. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da se protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, a članom 198 stav 2. predviđene su mere zaštite od nasilja u porodici.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da ponašanje tuženog prema neparničaru, njegovi akti, predstavljaju nasilje u porodici u smislu čl. 197 Porodičnog zakona koje opravdava određivanje izrečenih mera zaštite predviđenih članom 198. stav 2. Porodičnog zakona. Naime, u konkretnom slučaju, tuženi je prema nepraničaru ispoljio kontinuirano vršenje psihičkog nasilja i fizičko nasilje, pri čemu posebno treba imati u vidu da je već dva puta krivično osuđen za izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici prema neparničaru. Zbog toga, kao i kod utvrđenja da tuženi i neparničar imaju zajedničku decu, da je faktički poslednji konflikt između njih vezan za traženje tuženog da mu neparničar omogući viđanje dece i da postoji opravdana bojazan da će tuženi i dalje nastaviti sa istim obrascem ponašanja, to i po oceni Vrhovnog suda navedene mere zaštite od nasilja u porodici su opravdano izrečene prema tuženom da bi se neparničaru kao žrtvi nasilja pružila zaštita i obezbedili mir i spokojstvo za određeni vremenski period.

Stim u vezi, neosnovani su revizijski navodi, isticani i u postupku po žalbi, da u konkretnom slučaju nije bilo mesta izricanju mera zaštite, s obzirom da tužbom nije postavljen zahtev za utvrđenje nasilja. Članom 284. Porodičnog zakona je propisano da se postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici pokreće tužbom i da tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici mogu podneti član porodičnog domaćinstva prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva. U smislu navedenog člana Porodičnog zakona sledi da u postupku po tužbi za zaštitu od nasilja u porodici nije potrebno podnositi poseban zahtev za utvrđenje da je izvršeno nasilje u porodici, jer je sud u tom postupku dužan da utvrdi relevantne činjenice o postojanju nasilja i ukoliko je to slučaj odredi odgovarajuće mere zaštite radi sprečavanja njegovog daljeg ponavljanja. Imajući u vidu ovakav karakter postupka za zaštitu od nasilja u porodici, utvrđenje nasilja predstavlja prethodno pitanje za odlučivanje o glavnom (samostalnom) zahtevu za izricanje mera zaštite u tom postupku, koji je kondematorne (obavezujuće) prirode, pa su suprotni navodi revizije neosnovani.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković