U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz …, čiji je punomoćnik Miodrag Vasić, advokat iz …, protiv tužene – protivtužilje BB iz …, tuženog-protivtužioca VV iz … i tuženog- protivtužioca GG iz …, čiji je zajednički punomoćnik Milica Jaćimovski, advokat iz … i tužene DD iz. … čiji je punomoćnik Miodrag Papić, advokat iz …, radi utvrđenja i predaje u sudržavinu, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6561/17 od 30.05.2018. godine, u sednici održanoj 25.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje - protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6561/17 od 30.05.2018.godine u stavu prvom izreke u pobijanom odbijajućem delu tužbenog zahteva i pobijanom usvajajućem delu protivtužbenog zahteva.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P br.184/16 od 13.07.2017. godine, stavom I izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je utvrđeno da je ona po osnovu zakonskog nasleđivanja iza svog oca pok. ĐĐ, biv. iz ..., stekla pravo svojine na 1/6 idealnih delova trosobnog stana br … površine 78 m2 na prvom spratu kuće broj … u ulici … u …, postojeće na kat. parceli …, upisane u LN … KO …, kao i na kat. parceli br. …/… od 977 m2 i vikend kući na ovoj kat. parceli, sve upisano u LN … KO …, što su tuženi dužni priznati i trpeti i to tuženi-protivtužioci u odnosu na nepokretnosti u …, a svi tuženi u odnosu na navedeni stan u … i da tužilja upiše ovo svoje svojinsko pravo u javne knjige. Stavom II izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je po osnovu zakonskog nasleđivanja iza svog pok. oca ĐĐ biv. iz …, stekla pravo svojine na preostalih 1/6 idealnih delova trosobnog stana u … i na kat. parceli i vikend kući, opisanih stavom prvim izreke, što su tuženi dužni priznati i trpeti i to svi tuženi u odnosu na navedeni stan u ..., a tuženi-protivtužioci u odnosu na nepokretnosti upisane u …, te da tužilja upiše ovo svoje svojinsko pravo u javne knjige. Ispravljenim stavom III izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi – protivtužioci obavezani da tužilji predaju u sudržavinu kat. parcelu…/… KO … i vikend kuću koja se nalazi na ovoj katastarskoj parceli, sve upisano u LN … KO … i da joj omoguće sukorišćenje ove nepokretnosti srazmerno njenom suvlasničkom udelu od 1/6. Stavom IV izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena DD, obavezana da joj preda u sudržavinu navedeni trosobni stan i omogući joj sukorišćenje ovog stana srazmerno njenom suvlasničkom udelu od 1/6 idealnih delova. Stavom V izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obavežu da joj predaju u sudržavinu navedeni trosobni stan i da joj omogući sukorišćenje stana srazmerno njenom suvlasničkom udelu od 1/3 idealnih delova. Stavom VI izreke, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužilaca koji su tražili da se utvrdi da imaju pravo svojine po osnovu nasleđa iza pok. EE, kao njeni zakonski naslednici i to svako na po 1/6 idealnih delova na nepokretnostima upisanim u LN … KO … – kat. parcele …/…, površine 977 m2 i vikend kuće koja se nalazi na ovoj kat. parceli, a što je tužilja dužna priznati i trpeti. Stavom VII izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženih - protivtužilaca koji su tražili da se utvrdi da imaju pravo susvojine na osnovu nasleđa iza pok. EE, kao njeni zakonski naslednici i to svako na 1/6 idealnih delova na navedenom trosobnom stanu u … . Stavom VIII izreke, tuženi su obavezani da tužilji solidarno naknade troškove postupka od 396.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja prvostepene presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6561/17 od 30.05.2018. godine, stavom prvim izreke, navedena prvostepena presuda je potvrđena u stavovima drugom, šestom i sedmom izreke i žalbe tužilje i tuženih - protivtužilaca u tom delu su odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu kojim je utvrđeno da je tužilja stekla pravo svojine na 1/6 idealnih delova trosobnog stana broj … površine 78 m2 na prvom spratu kuće, kućnog broja …, ul. ... u …, postojeće na kp …, upisane u LN … KO …, u odnosu na tužene, kao i u stavovima četvrtom i osmom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv dela stava trećeg i dela stava četvrtog izreke prvostepene presude, koji se odnose na omogućavanje sukorišćenja stana srazmerno suvlasničkom udelu tužilje.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to odluke sadržane u stavu prvom izreke u delu kojim su potvrđeni stavovi II i VI izreke prvostepene presude, tužilja – protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju, sa dopunom, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Bez uticaja je revizijski navod da je drugostepeni sud donošenjem pobijane presude učinio bitnu povredu člana 374. stav 1. u vezi člana 355. stav 4. ZPP, jer se time ustvari ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. ĐĐ i sada pok. EE, zaključili su brak 18.12.1950. godine koji je prestao smrću ĐĐ ... godine. EE je preminula ... . godine. Tužilja, rođena ... godine ćerka je sada pok. ĐĐ, koja je 28.01.1980. godine usvojena od strane ŽŽ – supruga svoje majke, pred Centrom za socijalni rad Opštine … u … i prema zapisniku o usvojenju je utvrđeno da je zaključenje usvojenja izvršeno između usvojioca i usvojenika mal. AA1, koju zastupaju roditelji ZZ i ĐĐ, koji je izjavio da se slaže da ŽŽ usvoji njegovu ćerku. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O 628/2000 od 24.05.2000. godine, raspravljena je zaostavština iza ostavioca ĐĐ, koji je preminuo bez zaveštanja, pa je za njegovog zakonskog naslednika oglašena supruga EE, na celokupnoj zaostavštini, koja se između ostalog sastoji iz: prava vlasništva na trosobnom stanu broj … na prvom spratu kuće br. … u ulici … u … na kat. parceli br. … upisane u ZKUL … KO … …, nepokretnosti upisane u posedovnom listu … KO … – kat. parcela …/…, livada od 8 ari i 7 m2, i kuća od 54 m2, vanknjižno pravo vlasništva na zgradi za odmor na mestu …, izgrađenoj na kat. parceli …/… KO …, a prema rešenju o odobrenju izgradnje od 29.10.1968. godine. Prema obrazloženju ovog ostavinskog rešenja, usvojenik ostavioca II se na ročištu od 24.05.2000. godine odrekao nasleđa u korist ostaviočeve supruge EE, koja se prihvatila nasleđa po zakonu i ustupljenog dela II. EE je preminula ... godine bez zaveštanja, a za njenog naslednika po zakonskom redu nasleđivanja rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O 2715/06 od 13.09.2006. godine oglašen je usvojenik II, na celokupnoj njenoj zaostavštini koja se sastoji između ostalog od prava vlasništva na trosobnom stanu broj … na prvom spratu kuće broj … u ulici … u … opisanog zk tela i prava korišćenja kat. parcele …/… opisane površine sa pravom vlasništva na kući površine 54 m2 upisane u posedovnom listu … KO … .

Prvo, drugo i treće tuženi – protivtužioci oglašeni su za zakonske naslednike sada pok. II preminulog .. godine bez zaveštanja, na osnovu rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu O 3944/06 od 06.02.2007. godine i to BB kao njegova supruga, a VV i mal. GG kao sinovi ostavioca, čiji je zakonski zastupnik majka JJ, svako od njih na po 1/3 delova zaostavštine, koju pored ostalog čini trosobni stan broj …, u ulici … …, u …, pravo korišćenja kat. parcele …/… KO … i pravo vlasništva vikendice površine 54 m2, koja se na njoj nalazi. II koji je rođen ... godine u … od oca KK i majke LL, rođene LL1, prema zapisniku o zaključenju usvojenja SO … od 22.12.1966. godine, usvojen je od ĐĐ i EE, s tim da ubuduće nosi prezime EE1. Dana 26.12.2007. godine, zaključen je i overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov …/07 Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti između ovde tuženih - protivtužilaca BB, VV i maloletnog GG, čiji je zakonski zastupnik majka JJ, kao prodavaca i ovde tužene DD kao kupca, koji je za predmet imao vanknjižno vlasništvo trosobnog stana broj .. površine 78 m2 na prvom spratu kuće, u ulici … … u …, postojećoj na kat. parceli … upisane u ZKUL … KO … …, sa pripadajućim podrumom, i to svakog sa po 1/3 idealnih delova, a koji svoje pravo dokazuju ostavinskim rešenjem donetim iza pok. II. Tužena DD kao kupac isplatila je ovde tuženima kao prodavcima kupoprodajnu cenu od 129.000 evra i stupila u posed navedenog stana, na kojem se upisala kao vlasnik u LN … KO …, a pre nje je bila upisana EE. Tuženi BB, VV i GG upisani su kao vlasnici sa po 1/3 idealnih delova kat. parcele …/… od 977 m2 i vikend kuće sagrađene na ovoj kat. parceli upisanoj u LN … KO … . Utvrđeno je da su sada pokojni ĐĐ i EE1 za vreme trajanja njihovog braka otkupom stekli pravo vlasništva na navedenom trosobnom stanu u … i da su vikend kuću na … (KO …) takođe sagradili za vreme trajanja svog braka.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilja kao vanbračna ćerka sada pok. ĐĐ i njegov zakonski naslednik iz prvog naslednog reda, uz njegovu suprugu EE i usvojenika II, na osnovu člana 9. u vezi člana 212. Zakona o nasleđivanju, u trenutku njegove smrti postala suvlasnik sa 1/3 idealnih delova od polovine zaostavštine (1/2) koju čine predmetne nepokretnosti, odnosno da ima pravo susvojine na 1/6 idealnih delova ovih nepokretnosti. Pritom je imao u vidu da su predmetne nepokretnosti stečene radom supružnika sada pokojnih ĐĐ i EE1 u toku trajanja njihove bračne zajednice i da je zato reč o njihovoj zajedničkoj imovini čiji su udeli podjednaki na osnovu člana 180. stav 2. u vezi člana 171. Porodičnog zakona. Pogotovo kada se ima u vidu da su oni pravo vlasništva na navedenom trosobnom stanu u … stekli putem otkupa po tzv. netržišnim cenama, što vodi zaključku o jednakim udelima supružnika sa po ½ delova na otkupljenom stanu.

Sledom istih materijalnopravnih razloga o tome da predmetne nepokretnosti predstavljaju zajedničku imovinu bračnih drugova ĐĐ i EE1 u jednakim udelima, te da su tuženi – protivtužioci zakonski naslednici iz prvog naslednog reda sada pok. II, njihovog usvojenika i zakonskog naslednika EE1 koja je nadživela svog supruga, prvostepeni sud je zauzeo pravno stanovište da i njima pripada pravo suvlasništva sa istim udelima od po 1/6 idealnih delova na navedenoj vikend kući i katastarskoj parceli KO … .

Rukovodeći se izloženim pravnim stanovištem, prvostepeni sud je pobijanim odlukama sadržanim u stavovima II i VI izreke presude odbio tužbeni zahtev tužilje za udeo veći od 1/6 idealnih delova na trosobnom stanu u … , vikendici na … i kat. parceli, a usvojio protivtužbene zahteve tuženih – protivtužilaca za isti udeo od 1/6 idealnih delova na istim nepokretnostima upisanim u KO … .

Drugostepeni sud je u pogledu pobijanih odluka prihvatio izloženo pravno stanovište prvostepenog suda. Ocenio je da sada pok. EE1, nije tražila deobu zajedničke imovine stečene u braku sa sada pok. ĐĐ, pravilno zaključujući da ta okolnost ne isključuje prava njenih zakonskih naslednika da to svoje zakonsko pravo na izdvajanje zajedničke imovine i sticanje svojih naslednih prava ostvare posle njene smrti, kao u ovom parničnom postupku. Takođe je smatrao da pravo na deobu zajedničke imovine supružnika nije lično, već je imovinsko i nasledivo pravo koje ne zastareva.

Nisu osnovani revizijski navodi tužilje – protivtužene o pogrešno primenjenom materijalnom pravu kojima ističe da pravo supružnika na deobu zajedničke imovine na osnovu člana 181. Porodičnog zakona, a posle prestanka braka (u konkretnom slučaju smrću jednog supružnika), može imati samo sada pok. EE i eventualno njeni poverioci. Naprotiv, i po stanovištu ovoga suda, jezičkim i ciljnim tumačenjem citirane zakonske odredbe, proizlazi da to pravo imaju svi zakonski naslednici umrlog supružnika. Kako su ovde tuženi zakonski naslednici njenog usvojenika II (koji ju je nadživeo), iz prvog naslednog reda, to oni po tom osnovu imaju pravo na izdvajanje, odnosno na deobu zajedničke imovine supružnika kako bi na taj način ostvarili svoje pravo na nasleđivanje i onog dela zaostavštine ostavioca koji je obuhvaćen pravnim režimom zajedničke imovine.

U tom kontekstu nisu osnovani ni revizijski navodi da je ovo pravo na izdavajnje zajedničke imovine lično i nenasledivo i da prestaje smrću supružnika, odnosno da ne prelazi na naslednike jer se iz izloženih razloga, na osnovu člana 181. Porodičnog zakona, radi o imovinskom i nasledivom pravu zakonskih naslednika preminulog supružnika.

Preostalim revizijskim navodima ukazuje se na obim pasivne legitimacije tužene Olivere Jocović u pogledu predmetnog stana, ali to nije relevantno za pravilnost pobijane odluke kojim je ustvari odbijen deo tužbenog zahteva, a imajući u vidu da je ona upisana u javne knjige kao njegov vlasnik.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić