U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zvezdana Matejić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Stojanović, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, održavanja ličnih odnosa i izdržavanja maloletnog deteta, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 41/21 od 11.02.2021. godine, u sednici veća održanoj 04.11.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 41/21 od 11.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji P2 218/17 od 19.10.2020. godine, stavom prvim izreke razveden je brak zaključen 20.08.2011. godine u Ćupriji između stranaka, na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. Stavom drugim izreke, maloletno dete stranaka, mal. VV, rođen ...2013. godine, poveren je tužilji, kao majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stavom trećim izreke, određeno je da će se lični odnosi mal. VV sa tuženim, kao ocem odvijati tokom letnjeg i zimskog raspusta, kad mal. VV dolazi u Srbiju i uvek kada tuženi dolazi u ..., uz prethodni dogovor stranaka. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime doprinosa izdržavanju mal. VV plaća mesečno 250 evra, počev od 25.05.2017. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa sve dok ta obaveza postoji i to do 05.-og u mesecu za tekući mesec, na internacionalni devizni račun ... tužilje kao majke mal. deteta, s tim što je tuženi dužan da dospele rate izdržavanja isplati odjednom. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 41/21 od 11.02.2021. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14,87/18 i 18/20) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su u toku trajanja bračne zajednice dobile zajedničko maloletno dete, sina VV, rođenog ...2013. godine. Od prestanka zajednice života stranaka mal. VV živi sa majkom u ... u Opštini ... Tuženi je do juna 2019. godine živeo u ..., da bi se nakon prestanka radnog odnosa vratio u Srbiju, gde živi u porodičnoj kući u ...

U periodu dok su stranke sa maloletnim detetom živele u ..., pribavljena su mišljenja Porodičnog savetovališta za zaštitu i brigu o maloletnicima Opštine ... ... i Centra za socijalni rad u ... Stručni tim Centra za socijalni rad u ... u svom izveštaju od 25.08.2017. godine se izjasnio da je majka pouzdaniji roditelj, koji prepoznaje i štiti prava i interesa svog deteta, dok prema nalazu i mišljenju Porodičnog savetovališta za zaštitu i brigu o maloletnicima Opštine ... od 10.08.2018. godine, oblik poveravanja deteta koji bi najviše odgovarao njegovim potrebama bi bilo zajedničko vršenje roditeljskog prava. Nakon izvršene terenske posete stranaka koje su se nalazile u ... tokom februara, u nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad u ... od 05.03.2019. godine, konstatovano je da se majka aktuelno opaža kao pouzdaniji roditelj.

S obzirom na promenjene okolnosti, da počev od juna 2019. godine, tuženi živi u ..., stručni tim Centra za socijalni rad u ... u nalazu i mišljenju od 18.12.2019. godine procenio je da je u najboljem interesu deteta da se poveri majci na dalje staranje i samostalno vršenje roditeljskog prava, jer majka, koja se dve godine samostalno starala o maloletnom detetu, uvažava potrebe deteta sa očevom roditeljskom figurom i ne sprečava viđanje deteta sa ocem, predstavlja odgovornog i funkcionalnijeg roditelja koji bolje prepoznaje interese i potrebe deteta. Majka ne diskredituje roditeljske i lične potencijale oca, još uvek obavlja isti posao, kao i tokom trajanja bračne zajednice, u čuvanju deteta se snalazi na način da ne bude ugrožena njegova bezbednost, preduzima aktivnosti u skladu sa specifičnim razvojnim i emotivnim potrebama deteta (odvodi dete na stručne tretmane zbog posebnih potreba u sveri govora, omogućuje detetu obavljanje vanškolskih aktivnosti poput plivanja i jahanja). Preporuka ovog organa starateljstva je da se kontakt odvija po dogovoru stranaka, jer tuženi nema planove i ne želi da se izjasni o daljem mestu rada i življenja. Porodično savetovalište za zaštitu i brigu o maloletnicima Opštine ... u izveštaju od 15.08.2020. godine izjasnilo se da im je poznata činjenica da je otac deteta dao dobrovoljni otkaz ugovora o radu u junu 2019. godine i da se vratio da živi u Srbiji. Zbog geografske udaljenosti za maloletno dete je važno da provede veliki deo letnjeg i zimskog raspusta kod očeve kuće u Srbiji, a otac bi mogao da dođe u ... kako bi sa detetom provodio nekoliko vikenda. Dalju procenu lične i porodične situacije oca trebalo bi da izvrši centar za socijalni rad u Srbiji, dok u pogledu statusa majke i deteta nije bilo nikakvih promena, s obzirom da žive u istom mestu i da majka obavlja isti posao.

Stranke su se saglasile da mesečne potrebe za izdržavanje maloletnog deteta iznose 500 do 600 evra, s obzirom da pored redovnih troškova ishrane, higijene, obuće, odeće i obrazovanja, maloletno dete ide na časove kod logopeda, koji iznose 45 evra po času i obavlja vanškolske aktivnosti (ide na časove plivanja i košarku). Tuženi od prestanka radnog odnosa, u junu 2019. godine, preko Biroa za zapošljavanje u ... ostvaruje prihode u iznosu od 800 evra mesečno. Tužilja je u ... zaposlena na neodređeno vreme, sa mesečnom zaradom od 1.200 do 1.500 evra, s tim da pored redovnih mesečnih prihoda ostvaruje i dodatne prihode 10, 20 evra izradom ... Tuženi od prestanka zajednice života sa tužiljom nije davao novac za izdržavanje deteta i tužilja je samostalno snosila sve troškove izdržavanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepenim odlukama pravilno je primenjeno materijalno pravo, kada je maloletno dete stranaka povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem i tako što je u skladu sa potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, tuženi obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje plaća mesečno 250 evra.

Prema članu 77. stav 3. Porodičnog zakona, sud donosi odluku da će jedan roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo, kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Odredbama člana 61. Porodičnog zakona, uređeni su lični odnosi deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta.

Najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta (član 3. Konvencije o pravima deteta i član 6. Porodičnog zakona) je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast, pol i potrebe deteta (vaspitne, u vezi sa stanovanjem i dr.), kao i sposobnost svakog od roditelja da prepozna i zadovolji utvrđene potrebe deteta. U ovom slučaju nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da je u najboljem intresu maloletnog deteta da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, imajući u vidu da su mišljenja stručnih ustanova u pogledu okolnosti da majka, koja se dve godine samostalno stara o maloletnom detetu, predstavlja odgovornog i funkcionalnijeg roditelja koji bolje prepoznaje interese i potrebe deteta, uvažava potrebe deteta sa očevom roditeljskom figurom i ne sprečava viđanje deteta sa ocem. Najbolji interes maloletnog deteta pravilno je procenjen i prilikom odlučivanja o načinu održavanja ličnih odnosa u smislu člana 61. Porodičnog zakona, imajući u vidu da tuženi živi u Srbiji, a maloletno dete u Italiji sa majkom, a da je dalje mesto rada i življenja tuženog ostalo neizvesno.

Neosnovani su navodi revizije tuženog kojima pobija visinu obaveze izdržavanja. Naime, kada je poverilac izdržavanja maloletno dete, visina izdržavanja određuje se prema kriterijumima iz člana 160. i 162. stav 3. Porodičnog zakona, potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, s tim da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja. Primenjujući odredbu člana 160. stav 2. Porodičnog zakona, nižestepeni sudovi su utvrdili potrebe maloletnog deteta, te lične i imovinske prilike tužilje i tuženog, njihove sposobnosti da svojim radom doprinose izdržavanju maloletnog deteta, pa su pravilno ocenili stvarne mogućnosti tuženog da doprinosi njegovom izdržavanju.

Okolnost što je tuženi nezaposlen, suprotno ukazivanju revizije ne utiče na pravilnost procenjene mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, jer je utvrđeno da je dao dobrovoljni otkaz ugovora o radu u junu 2019. godine i vratio se da živi u Srbiju, čime je sam sebe lišio mogućnosti da ostvaruje veće novčane prihode mesečno u ... Usled navedenog, suprotno ukazivanju revizije, njegove mogućnosti za doprinos izdržavanju maloletnog deteta nisu smanjenje. Naime, nižestepeni sudovi su prilikom odmeravanja mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, pravilno imali u vidu utvrđene okolnosti da tuženi, iako nezaposlen, preko Biroa za zapošljavanje u ... prima 800 evra mesečno, da je dobrog zdravstvnog stanja, radno sposoban i nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica. Pri tome, opštepoznata je okolnost da je visina naknade sa biroa koju tuženi prima uslovljena spram standarda EU, koja u domaćim prilikama omogućava veći standard tuženog u Srbiji, zbog čega njegove mogućnosti kao dužnika izdržavanja, pri utvrđenim okolnostima, ukoliko i nisu povećane, svakako nisu smanjene preseljenjem u Srbiju.

Imajući u vidu sve do sada navedeno, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi u mogućnosti, i da treba, da mesečno doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iznosom od 250 evra. Ovim iznosom se, uz doprinos majke koja sa maloletnim detetom živi u .., mogu zadovoljiti mesečne potrebe deteta s obzirom na njegov uzrast i istovremeno detetu obezbediti životni standard koji uživa i tuženi kao dužnik izdržavanja u smislu člana 6. stav 1. i člana 162. stav 3. Porodičnog zakona.

Ukazivanje revizije da tuženi učestvuje u izmirenju kreditne obaveze svog brata, kao i da se stara o bolesnoj majci, nije razlog koji bi vodio smanjenju obaveze izdržavanja maloletnog deteta, jer je izdržavanje deteta prioritetna zakonska obaveza ispred svih drugih obaveza, a nedostajuća sredstva tuženi može obezbediti i dodatnim radnim angažovanjem.

Stoga su navodi revizije kojima se ukazuje da je određeni novčani iznos previsoko odmeren, odnosno da ne odgovara okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, ocenjeni kao neosnovani.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, a na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić