U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 355. stav 3. ZPP ne utiču na pravilnost drugostepene presude. Nisu osnovani revizijski navodi o izostaloj oceni dokaza u drugostepenom postupku. Pobijana presuda doneta je na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku, izvođenjem predloženih dokaza i njihovom ocenom, koja izjavljenom žalbom nije ni osporavana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, javni beležnik je 16.03.2016. godine overila potpise ugovarača na ugovoru o kupoprodaji placa sa stambenom i pomoćnom zgradom i drugim objektima na parceli .../... K.O. ..., u ulici ... br. ... u ... . Ovaj ugovor je za tuženu potpisao njen punomoćnik, na osnovu pismenog punomoćja od 11.01.2016. godine koje je overio javni beležnik u Nemačkoj, a koje je naknadno – 13.04.2016. godine, snabdeveno pečatom apostila.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je, na osnovu iskaza tužioca i saslušanih svedoka, zaključio da nije dokazana tužiočeva tvrdnja o njegovoj i volji njegove sada pokojne supruge da sa tuženom zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju, a ne ugovor o kupoprodaji. Međutim, po stanovištu tog suda, punomoćje koje je tužena dala u suprotnosti je sa pravilima iz Zakona o legalizaciji isprava, odnosno Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava („Službeni list FNRJ“ – Međunarodni ugovori br. 10/62), jer nije overeno pečatom apostila, a njegovo naknadno pribavljanje ne može otkloniti nedostatak koji je postojao u vreme kada je ugovor zaključen.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužene, pozivajući se na član 88. Zakona o obligacionim odnosima našao da nedostatak pečata apostila na punomoćju u vreme overe osporenog ugovora ne čini isti ništavim. Po stanovištu tog suda, taj nedostatak je otklonjen tako što je na dato punomoćje 13.04.2016. godine stavljen pečat apostila čime je tužena odobrila sve radnje koje je preduzimao njen punomoćnik.

I po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, na utvrđeno činjenično stanje koje se navodima revizije ne dovodi u sumnju, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ništav ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, ako cilj prinudnog propisa ne upućuje na neku drugu sankciju, ili ako Zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Tužilac zahtev za utvrđenje ništavosti spornog ugovora zasniva na sledećim tvrdnjama: da on i njegova sada pokojna supruga nisu želeli da sa tuženom zaključe ugovor o kupoprodaji, već su se sa njom dogovarali da ih ona čuva, izdržava i o njima se brine doživotno; da između činidbi ugovornih strana postoji očigledna nesrazmera jer je ugovorna cena znatno niža od tržišne vrednosti nepokretnosti i da je ugovor za tuženu potpisao njen punomoćnik, na osnovu punomoćja koje je overio javni beležnik u Nemačkoj a koje nije ispunjavalo potrebnu formu jer mu je nedostajao pečat apostila.

Na ovim tvrdnjama tužilac insistira i u reviziji, osporavajući pravilnost drugostepene presude iz razloga pogrešne primene materijalnog prava. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovi navodi revidenta nisu osnovani.

Pravilno su oba nižestepena suda zaključila da se na osnovu izvedenih dokaza ne može utvrditi da je između ugovornih strana postojala nesaglasnost volja o prirodi ugovora koji je zaključen. Ugovor je zaključen u formi javnobeležničke isprave (zakonska forma), kojom prilikom je ugovor pročitan ugovaračima i oni su upoznati sa njegovim pravnim posledicama, pri čemu nijedna od njih nije stavila primedbu na sadržinu ugovora (utvrđeno iz javnobeležničke isprave i iskazom svedoka – javnog beležnika koji je ugovor overila). Tvrdnja tužioca o nesrazmeri uzajamnih davanja (o kojoj se nižestepeni sudovi nisu izjašnjavali) nije od uticaja na odluku u ovom sporu. Očigledna nesrazmera uzajamnih davanja predstavlja razlog zbog kojeg oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora u smislu člana 139. Zakona o obligacionim odnosima, u roku od godinu dana od njegovog zaključenja.

Osporeni ugovor zaključen je u formi propisanoj članom 4. Zakona o prometu nepokretnosti. Ugovor je za tuženu potpisao njen punomoćnik. Prema članu 90. Zakona o obligacionim odnosima, forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla. Punomoćje koje je tužena dala za zaključenje spornog ugovora overio je javni beležnik u Nemačkoj, sa kojom Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugovor o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava. U vreme zaključenja ugovora punomoćje tužene nije bilo overeno pečatom apostila, u skladu sa članom 4. Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava. Međutim, taj nedostatak punomoćja u ovom slučaju ne predstavlja razlog za ništavost ugovora, s obzirom da je naknadno – pre podnošenja tužbe otklonjen i da je ugovor izvršen (član 107. Zakona o obligacionim odnosima). Nisu prihvatljivi tužiočevi navodi da ugovor nije izvršen jer nepokretnost nije predata u posed kupcu. Ugovorom je (član 4.) ugovoreno pravo doživotnog plodouživanja u korist tužioca i njegove supruge. Ugovoreno pravo plodouživanja je lična službenost koja njegovom titularu daje ovlašćenje da stvar drži i ono deluje prema svakom, tako da isključuje pravo vlasnika na neposrednu državinu. Zbog toga nepokretnost koja je bila predmet ugovora i nije mogla biti predata u neposrednu državinu kupcu – tuženoj.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao prvom stavu izreke.

Zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji je odbijen, jer troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je, na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić