.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5504/2024
07.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti sporazuma i isplate razlike naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3142/23 od 16.11.2023. godine, u sednici održanoj 07.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3142/23 od 16.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3142/23 od 16.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1758/17 od 15.05.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je Sporazum o naknadi za eksproprijaciju zaključen pred Sekretarijatom za imovinsko – pravne poslove Gradske uprave Grada Vranja broj 465- 151/09-07 od 23.11.2009. godine ništav jer je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište po Sporazumu o naknadi za eksproprijaciju broj 465-151/09-07 od 23.11.2009. godine za kat.parcelu broj .. površine 680 m2 i kat. parcelu broj .., površine 2.775 m2 upisanih u LN broj .. KO ... isplati 358.145,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 201.926,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3142/23 od 16.11.2023. godine, odbijene su žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Pobijanom pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je ništav Sporazum o naknadi (za eksproprisano poljoprivredno zemljište) od 23.11.2009. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim i obavezan je tuženi da isplati tužiocu razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do visine pripadajuće naknade utvrđene prema tržišnoj ceni za preuzeto građevinsko zemljište na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke. Ovo zbog toga što je predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije i zaključenja sporazuma o visini naknade u katastru nepokretnosti vodilo kao poljoprivredno zemljište, već imalo status građevinskog zemljišta prema Uredbi o utvrđivanju plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Niš – Granica Republika Makedonija („Službeni glasnik RS“ br. 77/02, 59/06), da bi prema važećem Generalnom urbanističkom planu Grada Vranja („Službeni glasnik Grada Vranja“ br. 7/2010) donetom u postupku izvršenja ove uredbe steklo status gradskog građevinskog zemljišta u 4. zoni, a eksproprisano je radi izgradnje deonice autoputa E-75 Beograd – Niš - granica sa Republikom Makedonijom.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom (u konkretnom slučaju to je Uredba o utvrđivanju plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Niš – Granica Republika Makedonija i Generalni urbanistički plan Grada Vranja) izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (članovi 83. stav 2. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji). Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke ovog suda i nižestepenih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđivanja ništavosti i sticanja bez osnova podneta je 07.07.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara. Podneskom od 19.04.2023. godine tužilac je preinačio tužbu i kao vrednost predmeta spora označio iznos od 358.145,30 dinara što čini i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude, a što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
