Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Vuk Nikolić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Viši sud u Vranju, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4096/23 od 08.11.2023. godine, na sednici održanoj 03.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4096/23 od 08.11.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4096/23 od 08.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 3196/21 od 16.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, precizirani tužbeni zahtev tužilje, kao pravnog sledbenika iza pok. BB, bivšeg iz sela ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženu da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog pritvaranja sada pok. BB, isplati iznos od 1.301.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.06.2011. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja, kao pravni sledbenik iza pok. BB, bivšeg iz sela ..., da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 89.437,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom računajući od izvršnosti ove odluke pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4096/23 od 08.11.2023. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i obavezana tužilja da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 110.812,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 33.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja, kao pravni sledbenik sada pok. BB, bivšeg iz ..., tražila da se obaveže tužena na naknadu materijalne štete zbog neosnovanog pritvaranja sada pok. BB, primenom odredaba materijalnog prava - Zakona o obligacionim odnosima i Zakonika o krivičnom postupku. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali, to po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 02.07.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.301.900,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković