Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Republike Srbije – Ministarstva odbrane, Vojnograđevinskog centra Beograd iz Beograda, ulica Nemanjina broj 15, koju zastupa Direkcija za imovinskopravne poslove iz Beograda, ul. Svetozara Markovića br. 21, protiv tužene AA iz ..., ul. ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2921/18 od 14.06.2018. godine, u sednici održanoj 28.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2921/18 od 14.06.2018. godine i Višeg suda u Beogradu P 440/14 od 09.11.2017. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 440/14 od 09.11.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana – adaptiranog prostora koji se nalazi u prizemlju levo od ulaza u stambenu zgradu broj ... u ulici ..., površine 89,49m2 označen kao br. 1, da isti preda u državinu tužioca, sve u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 429.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2921/18 od 14.06.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 440/14 od 09.11.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nosilac prava korišćenja na zgradi broj ... u ulici ... (koja se sastoji od 108 stanova pojedinačno upisanih kao zk telo II je Država SFRJ – SSNO, prema izvodu iz zemljišnih knjiga iz 1990. godine), te da je odlukom nadležnog organa tužena 04.12.1991. godine, za obaveze prihvata, smeštaje i statuse članova porodica aktivnih vojnih lica, građanskih lica na službi u JNA, penzionisanih vojnih i građanskih lica sa kriznih teritorija SFRJ, odlučeno da se izvrši adaptacija 70 zajedničkih prostorija u stambenim zgradama namenjenim za privremeni smeštaj izbeglih porodica. Vlada i Ministarstvo odbrane – Vojnograđevinska direkcija Beograd, ovde tužilac, kao naručilac i Vojna ustanova za održavanje SF VJ, kao izvršilac su zaključili ugovor o adaptaciji prostora u zgradi broj ..., u ulici ... – levo dana 22.07.1991. godine. Tužilac je kao zakupodavac najpre sa BB kao zakupcem zaključio dana 09.08.1993. godine ugovor o zakupu prostorija za nužni smeštaj broj 1058 kojim je zakupodavac na osnovu akta od 11.06.1992. godine predao zakupcu u zakup adaptiranu prostoriju u prizemlju površine 89,42m2, na ... u ulici ... . Nakon toga na osnovu rešenja Stambene komisije tužioca od 27.08.1996. godine, VV je dat u zakup službeni stan trosoban u ulici ..., ulaz levo u svojini SF VJ (čiji je dotadašnji korisnik bio BB. Dana 20.10.1999. godine je zaključen ugovor o zakupu poslovnog prostora površine 86m2 koji se sastoji od dve sobe, dnevnog boravka, kuhinje, kupatila i ostave. Ugovor su zaključili AA, ovde tužena kao zakupac i Grad Beograd, Gradska uprava, Sekretarijat za privredu, Direkcija za poslovni prostor Grada Beograda, kao zakupodavac. Dana 09.01.2001. godine izvršena primopredaja poslovne prostorije na navedenoj adresi od strane VV označeno kao bespravno useljenog lica i predmetnu prostoriju je primio zakupodavac Direkcija za poslovni prostor Grada Beograda koji je istu predao ovde tuženoj AA kao zakupcu po osnovu ugovora o zakupu od 20.10.1999. godine. Prema izvodu sa internet stranice RG Službe za katastar nepokretnost ... od 21.03.2017. godine, potvrđeno je da je u listu nepokretnosti ... KO ... upisana kat. parc. br. 268 u ulici ... (ranije ulica ...) koja je parcela u državnoj svojini, a da je nosilac prava korišćenja na istoj Ministarstvo odbrane (da je na istoj izgrađena stambena zgrada za kolektivno stanovanje koja je u svojini SCG, a da je kao korisnik upisano Ministarstvo odbrane). Tužilac je zahtev zanovao na okolnosti da je predmetna prostorija sredstvima pravnog prethodnika tužioca pretvorena u stan i da se ne radi o zajedničkim prostorijama već o stambenom prostoru, koja je adaptacija izvršena na osnovu odredbe člana 7. Pravilnika o uslovima za pretvaranje zajedničkih prostorija stambenih zgrada Stambenog fonda JNA u stanove, stambene i poslovne prostorije drugih namena, što je bilo u skladu sa odredbom člana 35. Zakona o nadziđivanju zgrada i pretvaranje zajedničkih prostorija u stanove, koji je bio na snazi u vreme izvođenja tih radova. Tužena ističe da je zakupodavac ranije taj prostor izdavao najpre Industriji nameštaja „20 oktobar“ iz Beograda, a kasnije „Novom domu“ po osnovu ugovora o zakupu od 29.12.1966. godine. U ime tužioca ugovor o zakupu je zaključilo Gradsko stambeno preduzeće koje je u to vreme upravljalo poslovnim prostorom na kome je nosilac prava raspolaganja bio Grad Beograd.

Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju nižestepeni sudovi su ocenili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan iz razloga što tužena nije dokazala da je Grad Beograd koji je zakupodavac i vanknjižni nosilac prava svojine navedenog poslovnog prostora u čijem je posedu, te da izdavanje tog prostora od strane Stambenog preduzeća Beograd kao zakupodavca, za korišćenje Industriji nameštaja „20 oktobar“ kao zakupca, a potom zaključenje ugovora između Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za privredu, Direkcija za poslovni prostor, kao zakupodavca i ovde tužene, ne ukazuje na okolnost da je Grad Beograd nosilac prava raspolaganja na predmetnom prostoru. Osim toga, stoji činjenica da je od strane Države SFRJ – SSNO, doneta odluka da se izvrši adaptacija 70 zajedničkih prostorija u stambenim zgradama i da se izvrši prenamena radi korišćenja za smeštaj izbeglih porodica, pa je finansiranje pretvaranja tih zajedničkih prostorija u stambene prostore upravo finansirao pravni prethodnik tužioca. Iz toga sledi zaključak da tužilac ima pravo raspolaganja na predmetnom prostoru koji je u posedu tužene.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu pravilno i potpuno utvrdili činjenično stanje, što je dovelo do donošenja nezakonite odluke.

Naime, stoji činjenica da se kat. parc. ... KO ..., označena kao ulica ... (ranije ulica ...) vodi kao državna svojina, a da je nosilac prava korišćenja na istoj Ministarstvo odbrane te da je na istoj izgrađena stambena zgrada za kolektivno stanovanje koja je u svojini Republike Srbije, korisnik Ministarstvo odbrane. Do donošenja Zakona o premeru i katastru 2006. godine, u Republici Srbiji nije postojao Katastar nepokretnosti, već Katastar zemljišta. Shodno tome, na vlasnika ili korisnika parcele knjižio se izgrađeni objekat. U vezi ove pravne stvari takva pravna situacija je ostala nepromenjena u Katastru (vezano za parcelu i objekat na istoj). Dalje, stoji činjenica da je Grad Beograd preko svojih organa izdavao poslovni prostor koji se nalazi u predmetnoj stambenoj zgradi i to najpre Industriji nameštaja „20 oktobar“ iz Beograda, a kasnije privrednom subjektu „Novom domu“ i to po osnovu ugovora o zakupu poslovnih prostorija 29.12.1966. godine. Taj ugovor je zaključilo Gradsko stambeno preduzeće kao zakupodavac koji je u to vreme upravljalo poslovnim prostorom na kome je nosilac prava raspolaganja bio Grad Beograd. U vezi toga, u postupku nije raščićeno po kom osnovu je Grad Beograd preko svog organa izdavao predmetni poslovni prostor u zakup, pa time nije ni pravno definisano po kojem pravnom osnovu je Direkcija za poslovni prostor Grada Beograda dana 20.10.1999. godine ovde tuženoj AA dala na korišćenje predmetni prostor putem ugovora o zakupu. Nije utvrđena ni činjenica da li je predmetni poslovni prostor u toku izgradnje finansirao Grad Beograd ili je finansiranje celokupnog objekta vršeno od strane Ministarstva odbrane. Ako je finansiranje dela tog objekta tj. poslovnog prostora finansirao Grad Beograd, onda to opravdava njegovo pravo izdavanja tog prostora u zakup najpre Industriji nameštaja „20 oktobar“ iz Beograda, a kasnije privrednom subjektu „Novom domu“, a nakon toga i tuženoj. Dalje, nije utvrđeno da li je adaptacijom tog prostora od strane Ministarstva odbrane – Vojnograđevinske direkcije, uvećana vrednost tog prostora i nije utvrđeno da li je vrednost adaptacije tog prostora iz poslovnog u stambeni veće vrednosti od ranije vrednosti postojećeg poslovnog prostora. Ovo iz razloga što ulaganje u postojeću građevinsku celinu, ukoliko je to ulaganje u pogledu adaptacije, prepravke ili slično veće vrednosti u odnosu na vrednost koja je postojala ranije pre nego što je izvršeno to ulaganje može promeniti određenu pravnu situaciju vezano za svojinu na tom prostoru. Utvrđivanje tih činjenica je od posebnog značaja za ocenu da li je Direkcija za poslovni prostor Grada Beograda imala ovlašćenje da predmetni prostor izda u zakup ovde tuženoj. Tužena ima pravni osnov za korišćenje spornog prostora, ali da bi se pravilno odlučilo o tužbenom zahtevu bilo je neophodno utvrditi činjenice da li je davanje u zakup tuženoj spornog prostora valjanog pravnog osnova, tj. po kom osnovu je tuženoj premetni prostor dat na korišćenje.

Bez pravilnog utvrđenja navedenih činjenica, ne može se izvesti ni pravilan zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, detaljno raspraviti sporna pitanja, pravilno utvrditi činjenično stanje i nakon ocene svih relevantnih okolnosti i činjenica doneće novu, pravilnu i zakonitu odluku.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić