.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5514/2023
04.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Kovačević, advokat u ..., protiv tuženog „Mozzart“ d.o.o. Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima sadržanom u presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž 6753/21 od 05.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 04. maja 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanom u presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž 6753/21 od 05.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanom u presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž 6753/21 od 05.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6753/21 od 05.10.2022. godine potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 67134/20 od 07.06.2021. godine u stavu prvom i četvrtom izreke i u tom delu je žalba tuženog odbijena kao neosnovana, kao i u stavu trećem izreke i u tom delu je žalba tužioca odbijena kao neosnovana; preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete pored dosuđenih iznosa plati još iznos od 100.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i iznos od još 60.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, dok je tužbeni zahtev odbijen preko dosuđenih iznosa i preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog troškova lečenja plati pored dosuđenih 10.375,00 dinara još 10.375,00 dinara i u stavu šestom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka plati iznos od 241.200,00 dinara.
Protiv odluke o troškovima sadržane u navedenoj drugostepenoj odluci tužilac je izjavio blagovremenu posebnu reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ceneći razloge tužioca za odlučivanje o reviziji kao izuzetnoj, Vrhovni kasacioni sud je našao da za ovako odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe, budući da je takva mogućnost dozvoljena samo protiv drugostepene presude, prema izričitom značenju citirane odredbe, što znači protiv odluke o glavnoj stvari, i protiv rešenja pobrojanih u članu 420. Zakona o parničnom postupku protiv kojih je revizija dozvoljena. Dakle, mogućnost posebne revizije nije zakonom predviđena protiv rešenja o troškovima postupka.
Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
U smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, revizija protiv rešenja o troškovima postupka nije dozvoljena.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, uzima u obzir samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev. Pravo na podnošenje revizije u smislu navedene odredbe zakona ocenjuje se sa stanovišta vrednosti glavnog potraživanja, a ne sporednih potraživanja među koja spadaju i troškovi postupka.
Imajući u vidu da je u ovom slučaju revizija izjavljena protiv odluke o troškovima postupka, koja ne predstavlja glavni zahtev, revizija je nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom izreke, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odbacio reviziju tužioca.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
