.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 55/2016
13.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilaca V.M., G.M., V.M. i R. (rođene M.) R., svih iz S.M., čiji je zajednički punomoćnik M.Đ., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije Ministarstvo odbrane, koju zastupa Direkcija za imovinsko-pravne poslove, Odeljenje u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o posebnoj reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 1291/15 od 19.03.2015. godine, u sednici održanoj 13.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 1291/15 od 19.03.2015. godine.
PREINAČUJE SE rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 1291/15 od 19.03.2015. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22754/13 od 14.10.2014. godine.
OBAVEZUJE SE tužena da tužiocima na ime troškova revizijskog postupka isplati 45.000,00 dinara.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22754/13 od 14.10.2014. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplati iznos od 462.371,00 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.10.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocima V.M. i G.M., na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplati iznos od 232.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.10.2014. godine do isplate.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 1291/15 od 19.03.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22754/13 od 14.10.2014. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka solidarno isplati iznos od 462.371,00 dinar i u delu stava drugog, kojim je tužena obavezana da tužiocima V.M. i G.M. na ime troškova parničnog postupka solidarno isplati iznos od 232.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u delu stava prvog izreke, kojim je tužena obavezana da tužiocima na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od 462.371,00 dinar, isplati zakonsku zateznu kamatu, počev od 14.10.2014. godine kao dana presuđenja pa do isplate, kao i u delu stava drugog izreke, kojim je tužena obavezana da tužiocima V. i G.M. na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od 232.000,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 14.10.2014. godine kao dana presuđenja, pa do isplate, tako što se u tom delu zahtev tužilaca odbija kao neosnovan.
Protiv pravnosnažog rešenja Višeg suda u Beogradu tužioci su blagovremeno izjavili posebnu reviziju u smislu člana 395. ZPP.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 236/15 od 01.12.2015. godine, Apelacioni sud u Beogradu je predložio odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 395. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11,55/14), za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Naime, kako je praksa sudova u Republici Srbiji, u pogledu primene zakonskih odredbi koje se odnose na pravo stranaka na isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškova spora različita, na ovaj način će se otkloniti posledice različitog postupanja nižestepenih sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
U konkretnom slučaju, tužioci potražuju kamatu na dosuđene troškove parničnog postupka. Prvostepeni sud je tako postavljen tužbeni zahtev usvojio na osnovu člana 277. ZOO tužiocima dosudio zakonsku zateznu kamatu od presuđenja do isplate. Drugostepeni sud je preinačio prvostepeno rešenje u delu odluke o kamati na dosuđene troškove, i odbio zahtev uz zaključak da troškovi postupka predstavljaju izdatke učinjene tokom ili povodom postupka o kojima odlučuje sud, koji kada odlukom naloži izvršenje kakve činidbe određuje i rok za njeno izvršenje (čl.333.stav 3.ZPP). Stoga pravo na zateznu kamatu, tužiocima pripada tek po isteku zakonom određenog paricionog roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze, kada tuženi pada u docnju.
Na zajedničkim sednicama apelacionih sudova, održanim u cilju ujednačavanja sudske prakse, usvojeno je pravno shvatanje koje je prihvaćeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 03.03.2015. godine, prema kome iznos troškova parničnog postupka dosuđen sudskom odlukom predstavlja novčanu obavezu i stranka ima pravo na zateznu kamatu, počev od dana donošenja sudske odluke pa do isplate, po članu 277.stav 2. ZOO.
Iz navedenog razloga, pobijano drugostepeno rešenje je preinačeno zbog pogrešne primene materijalnog prava, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Na osnovu čl.154.ZPP, tužiocima koji su uspeli u revizijskom postupku priznati su troškovi za sastav revizije od strane advokata, ukupno 45.000,00 din (sa paušalom za četiri tužioca i uvećanjem 100%), prema važećoj AT i opredeljenom zahtevu, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
