Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23- drugi zakon) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite je potraživanje koje predstavlja zbir obračunate kamate na neblagovremeno izmirena glavna dugovanja za utrošenu toplotnu energiju, o kom pravu je odlučeno primenom člana 279. Zakona o obligacionim odnosima.

Polazeći od sadržine tražene pravne zaštite i razloga na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Navodi revizije koji se odnose na utvrđeno činjenično stanje ne mogu se uzeti u razmatranje kod ispitivanja uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer to nisu razlozi za reviziju iz člana 403. ZPP (redovna revizija), prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, izuzev u slučaju iz odredbi člana 403. stav 2. ZPP, kao ni za posebnu reviziju iz člana 404. ZPP, čija dozvoljenost je uslovljena ispunjenjem uslova propisanih odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (kojom je odlučeno u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.

Inicijalni akt, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je podnet 30.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 3.424,71 dinar i radi se o postupku o sporu male vrednosti u smislu člana 470. ZPP.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković