Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Šapcu odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca, podneta radi poništaja javne prodaje nepokretnosti tuženog u stečajnom postupku, kao i predlog tužioca za određivanje privremene mere. Drugostepeni sud nalazi da nije dozvoljena tužba kojom se traži poništaj celokupne javne prodaje nepokretnosti koje se prodaju u stečajnom postupku uz obrazloženje da tužilac svoja prava u vezi sa tom javnom prodajom može ostvarivati u okviru stečajnog postupka koji se sprovodi nad tuženim kao stečajnim dužnikom.

Imajući u vidu revizijske navode tužioca i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja, niti potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, na šta tužilac ni ne ukazuje u izjavljenoj reviziji. Zahtev da se poništi javna prodaja koja se sprovodi u stečajnom postupku predstavlja nedozvoljen zahtev. Pravni put osporavanja te prodaje, načina, rokova i slično, je u stečajnom postupku, u skladu sa odredbama Zakona o stečaju. Kvalitativno je drugačiji zahtev koji revident navodi u reviziji u vidu poništaja ugovora o kupoprodaji zaključenog u postupku javne prodaje, koji kao takav ne bi bio nedozvoljen. Međutim, kupovina u stečaju predstavlja vid originarnog sticanja prava svojine, na osnovu kog se svojina stiče bez tereta. Imajući navedeno u vidu, stanovište nižestepenih sudova da je navedena tužba sa zahtevom da se poništi javna prodaja, koja se sprovodi u stečajnom postupku, nedozvoljena, nije u suprotnosti sa pravnim stanovištem Vrhovnog kasacionog suda.

Kako nije potrebno novo tumačenje prava u vezi sa ovim pravnim pitanjem, niti ujednačavanje sudske prakse, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, koja se shodno primenjuje i na rešenja, pa je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 17.08.2020. godine, a vrednost spora je 100.000,00 dinara.

Odredbom čl. 403 st. 3 Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, a navedena odredba se u smislu odredbe čl. 420 st. 2 Zakona o parničnom postupku shodno primenjuje i na rešenja.

Imajući u vidu da vrednost pobijenog dela pravnosnažne odluke u ovom postupku ne prelazi zakonski cenzus od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja, primenom odredbe člana 413, u vezi odredbe čl. 420 st. 2 Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić