Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon) - ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite u ovoj parnici je isplata naknade za zemljište koje je u javnoj knjizi upisano kao svojina tužioca, a faktički privedeno nameni utvrđenoj planskim aktom kao javna površina – ulica ..., u čiji sastav je ušlo u utvrđenoj površini od 64m2, čime je tužilac kao vlasnik deposedovan i lišen prava svojine, bez sprovedenog zakonom propisanog postupka eksproprijacije i postupka određivanja naknade. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev usvojen doneta je primenom odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola br. 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Iz tih razloga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Tuženi u reviziji osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu izvedenih dokaza, a to nije razlog zbog kog je dozvoljena posebna revizija, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi isplate naknade za faktičku eksproprijaciju tužilac je podneo 07.12.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 1.288,618.24 dinara, što prema srednjem kursu NBS za 1 evro na dan podnošenja iznosi dinarsku protivvrednost 10.997,08 evra.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na isplatu novčanog potraživanja u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković