.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5555/2025
08.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetislav Veličković, advokat u ..., protiv tuženog Saveza penzionera Srbije – Udruženje penzionera Grada Niša, čiji je punomoćnik Jelena Savić Nikolić, advokat u ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1704/2024 od 20.11.2024. godine, u sednici održanoj dana 08.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1704/2024 od 20.11.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1704/2024 od 20.11.2024. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 370/2024 od 07.02.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Nišu P 370/2024 od 01.03.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu kao predsedniku Opštinske organizacije Crveni krst, isplati na ime duga po osnovu dnevnica za organizaciju rada za period od 01.12.2018. godine zaključno sa 17.06.2022. godine iznos od 172.000,00 dinara i to taksativno navedene iznose u ovom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, počev od dana dospelosti pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev za isplatu naknade za period od 01.12.2018. godine zaključno sa 17.06.2022. godine u većem iznosu od dosuđenog, a do traženog iznosa od 4.500,00 dinara mesečno, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. u mesecu za prethodni mesec, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev za isplatu naknade za period od 15.01.2018. godine do 30.11.2018. godine, kao i za period od 18.06.2022. godine do 07.02.2024. godine u iznosu od 4.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. u mesecu za prethodni mesec, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 164.440,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1704/2024 od 20.11.2024. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, koja je ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Nišu P 370/2024 od 01.03.2024. godine u stavu prvom izreke, dok se ista presuda u stavu drugom izreke ukida. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o troškovima postupka i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 131.760,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Tužilac je u odgovoru na reviziju osporio u celosti navode revidenta i predložio je da se ista odbije kao neosnovana, odnosno odbaci kao nedozvoljena, a troškove revizijskog postupka opredeljeno je tražio.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23-dr. zakon).
Članom 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. istog člana, da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime duga po osnovu dnevnica za organizaciju rada za period od 01.12.2018. godine zaključno sa 17.06.2022. godine iznos od 172.000,00 dinara, jer zaključuju da shodno Odluci tuženog od 29.01.2018. godine, tužilac kao član skupštine, član izvršnog odbora opštinske organizacije i kao predsednik opštinske organizacije Crveni krst, ima pravo na naknadu na ime dnevnica za organizaciju rada za period od 01.12.2018. godine do 17.06.2022. godine, kada su tužiocu prestale sve funkcije u Udruženju penzionera Grada Niša pa i članstvo u udruženju.
Posebna revizija služi kao izuzetno vanredno pravno sredstvo čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretan slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije dovoljno da bi se o reviziji odlučivalo kao o posebnoj. Revident ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka koje bi ukazivale na postojanje različite sudske prakse po pitanju naknada za dnevnice za organizaciju rada. Navodima revidenta se pobija utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na pogrešnu primenu procesnih odredbi iz člana 355. Zakona o parničnom postupku, što nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Stoga, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge drugostepenog suda na kojima je zasnovana pobijana odluka drugostepenog suda, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Tužba radi isplate duga podneta je 28.12.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 265.500,00 dinara.
S obzirom da predmetni spor spada u sporovo male vrednosti iz člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, to revizija tuženog nije dozvoljena shodno članu 479. stav 6. istog Zakona.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Odluku kao u stavu trećem izreke Vrhovni sud doneo primenom odredbe člana 165. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 154. stav 1. istog Zakona, imajući u vidu da troškovi na ime sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni i neophodni radi vođenja parnice.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Miljuš s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
