Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Sarić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Treći osnovni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6131/20 od 14.11.2024. godine, u sednici održanoj 02.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6131/20 od 14.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6131/20 od 14.11.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11033/19 od 25.12.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 3.119,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.05.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od ispunjenosti uslova za izvršenje do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 6131/20 od 14.11.2024. godine, stavom prvim izreke, prenačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 3.119,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.05.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ne postoji potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. O zahtevu tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na isplaćene troškove krivičnog postupka koji su mu kao braniocu po službenoj dužnosti priznati od strane krivičnog suda, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari (presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 2090/2020 od 10.06.2020. godine). Kod utvrđenja da je pravnosnažnim rešenjem krivičnog suda odlučeno o troškovima branioca po službenoj dužnosti na teret budžetskih sredstava sledi da je o zahtevu tužioca za naknadu troškova odlučeno, pa nema mesta da se o troškovima odlučuje i u parničnom postupku (član 265. stav 6. ZKP), niti o zahtevu za kamatu na već dosuđene troškove koji nije istaknut u zahtevu za naknadu troškova u krivičnom postupku, u kom se odlučuje o troškovima tog postupka. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate podneta je 16.05.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 3.119,06 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković