U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad A.Minić, advokat u ..., protiv tuženih BB iz ..., tužene JP „Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva“ iz Pančeva i tuženog D.O.O. „BEASE CO“ iz Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3947/2016 od 03.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 07.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3947/2016 od 03.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P 1533/14 od 10.09.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda broj P 1533/14 od 07.10.2015. godine je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je ništava založna izjava potpisana od strane prvotuženog BB iz ..., koja je overena kod Opštinskog suda u Pančevu broj Ov. 12400/07 od 16.08.2007. godine, kojim je dozvoljeno da se za dug trećetuženog D.O.O. „BEASE CO“ iz Beograda izvrši upis založnog prava hipoteke prvog reda u korist drugotuženog Javnog preduzeća „Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva“ iz Pačeva na nepokretnosti tužilje, stana broj ..., površine 28 m2, u prizemlju zgrade u ulici ... postojeće na katastarskoj parceli ... KO ..., upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO ... te da ne proizvodi pravno dejstvo, što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Drugim stavom izreke je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 3. ugovora zaključenog između drugotuženog i trećetuženog broj 03-5768/07 od 20.08.2007. godine, te da ne proizvodi pravno dejstvo, što su tuženi dužni priznati i trpeti. Trećim stavom izreke je naloženo brisanje hipoteke ustanovljenoj na opisanoj nepokretnosti, što su tuženi dužni da priznaju i trpe i četvrtim stavom izreke su obavezani tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 29.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3947/2016 od 03.10.2018. godine, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P 1533/14 od 10.09.2015. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 17.10.2015. godine, tako što je tužbeni zahtev tužilje odbijen u celini. Drugim stavom izreke je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu četvrtom izreke prvostepene presude tako što se obavezuje tužilja da tuženom JP „Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva“ iz Pančeva na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.350,00 dinara, u roku od 15 dana i trećim stavom izreke je obavezana tužilja da tuženom JP „Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva“ iz Pančeva, na ime troškova drugostepenog parničnog postupka isplati iznos od 2.700,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda oredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je ocenio da je revizija tužilje dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizija je formalno izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, ali se u njoj ne navodi u čemu se te povrede sastoje.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su tužilja i tuženi BB bili u braku od 29.11.1990. godine, pa do 07.03.2011. godine kada je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu njihov brak razveden na osnovu sporazuma. Tuženi BB je 16.08.2007. godine pred Opštinskim sudom u Pančevu overio založnu izjavu kojom je izjavio da je saglasan da se na stanu broj ..., površine od 28 m2, u prizemlju zgrade u ..., u ... na katastarskoj parceli broj ..., upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO ..., kao instrument obezbeđenja novčanog potraživanja u korist tuženog JP „Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva“, upiše založno pravo hipoteka prvog reda. Tuženi D.O.O. „BEASE CO“ je kao investitor 20.08.2007. godine, zaključio sa tuženim JP „Direkcija za izgradnju i uređenje Pančevo“ ugovor o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta u vrednosti od 5.227.295,47 dinara. U vreme davanja hipotekarne izjave tuženi BB je bio vlasnik predmetnog stana sa udelom od 1/1, uknjižen na osnovu rešenja RGZ Služba za katastar nepokretnosti Beograd od 08.08.2007. godine. Tužilja i tuženi BB su pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu overili pismeni sporazum o razvodu braka i sporazum o deobi zajedničke imovine kojim su se sporazmeli da stan koji je bio predmet hipotekarne izjave pripadne u isključivu svojinu i državinu njoj, bez ikakvog tereta ili prava trećih lica po bilo kom osnovu uz obavezu tuženog BB da isplati hipotekarni dug i obriše hipoteku na stanu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da u odsustvu saglasnosti tužilje, založna izjava tuženog BB nije ni nastala niti može da proizvodi bilo kakvo dejstvo u pravnom životu, a kako je ta izjava ipak proizvela određeno pravno dejstvo zaključenjem ugovora o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta, proizilazi da postoji pravni interes da tužilja zahteva da se utvrdi i ništavost svih spornih isprava, jer njihova sadržina nije rezultat njene volje te su zato ništave jer su protivne prinudnim propisima u smislu člana 103. u vezi člana 25. stav 3. ZOO, pa je tužbeni zahtev tužilje u celini usvojen.

Suprotno, Apelacioni sud je ocenio da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo, pa je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužilje u celini odbio kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 2, član 6. stav 2, član 8. stav 1. tačka 2 i član 10. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ broj 115/2005), kao i član 6. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“ broj 83/92... 101/05), koji je važio u vreme sačinjenja sporne založne izjave i član 63. sada važećeg Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“ broj 72/09... 47/17), a kojima je propisano da su podaci o nepokretnostima upisane u katastar nepokretnosti istinite i pouzdane i da niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja. Pravilno je drugostepeni sud cenio da je pravo vlasništva na predmetnom stanu u korist tuženog BB upisano još 08.08.2007. godine kao vlasništvo u 1/1 dela, ali da tom prilikom nije izvršena zabeležba da se eventualno radi o zajedničkoj imovini supružnika. U odsustvu zabeležbe o pravu drugih lica, tuženi JP „Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva“ nije znalo niti je moglo da zna da se radi o nepokretnosti u zajedničkoj svojini, jer takvog upisa u javnim knjigama nije bilo, a u samoj založnoj izjavi, tuženi BB je izjavio da treća lica nemaju pravo državine po osnovu zakona, niti po bilo kom drugom osnovu na hipotekovanoj nepokretnosti. Ugovor o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta je zaključen 20.08.2007. godine, a uslov je bio prilaganje hipotekarne izjave. Tužilja nije reagovala od davanja hipotekarne izjave 16.08.2007. godine, pa do podnošenja tužbe 07.02.2014. godine. U tom međuvremenu 08.02.2011. godine na osnovu sporazuma o deobi zajedničke imovine koji je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, tužilja je postala vlasnik spornog stana i znala je da je nepokretnost opterećena hipotekom, stim što se tuženi BB obavezao da isplati hipotekarni dug i da obriše hipoteku na nepokretnosti. Vrhovni kasacioni sud prihvata zaključak drugostepenog suda da se prećutna saglasnost zajedničara prema okolnostima konkretnog slučaja mogla pretpostaviti.

Ne mogu se prihvatiti revizijski navodi tužilje da je od značaja to što je ona na osnovu sporazuma o deobi imovine postala isključivi vlasnik na predmetnom stanu, budući da je ona znala da je nepokretnost opterećena hipotekom, ali ju je prihvatila uz obećanje supruga, ovde tuženog BB da će isplatiti hipotekovanu vrednost i obrisati hipoteku. Ovo zato što je prema Zakonu o hipoteci, hipoteka vezana za nepokretnost i nema nikakvog pravnog značaja to što je u međuvremenu promenjen vlasnik (član 16.stav 1. tačka 4). Takođe je neprihvatljiv revizijski navod da je tuženi JP „Direkcija za izgradnju i uređenje Pančevo“ prilikom zaključenja ugovora o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta sa trećetuženim D.O.O. „BEASE CO“ iz Beograda, prihvatajući hipotekarnu izjavu prvotuženog BB, morao da istražuje da li je predmetna neporketnost zajednička imovina (u odsustvu bilo kakve zabeležbe u javnim knjigama). Nije prihvatljivo ni pravno stanovište izneto u reviziji da sva imovina koja se u javnim knjigama vodi na imenu jednog od supružnika automatski znači da je ona stečena u braku zajedničkim sredstvima, jer je moguće da jedan od bračnih drugova stekne u braku i posebnu imovinu putem nasleđa, ugovora o poklonu i sl. Nije naodmet napomenuti da tužilja svakako nema pravo da traži utvrđenje ništavosti založne izjave za ceo stan ili pak ugovora o naknadi od 20.08.2007. godine (član 3. ugovora). Čak i kad kada bi se prihvatila njena tvrdnja da ona nije znala za zaključenje ugovora i za hipotekarnu izjavu koju je dao njen suprug pri činjenici da se sama poziva na član 174. stav 1. Porodičnog zakona (bračna sutekovina), tada bi eventualno postojalo nezakonito raspolaganje njenog supruga samo sa njenim delom, što predstavlja ½ nekretnine. Tužilja u reviziji kontradiktorno nastupa jer osporava pravilnost primene materijalnog prava sa argumentom zajedničke imovine, a traži utvrđenje ništavosti založne izjave u celini. Sa druge strane tužilja nastupa kao isključivi vlasnik stana iako joj je poznato da je sporazum o deobi zaključila daleko kasnije u odnosu na davanja hipotekarne izjave njenog bivšeg supruga, tuženog BB. Naime, tužilja je postala isključivi vlasnik 2011. godine, a hiptekarna izjava je data 2007. godine.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale revizijske navode tužilje, ali je zaključio da oni nisu osnovani, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić