Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5625/2019
29.10.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetlana Glavaški, advokat iz ..., protiv tuženih 1. BB iz ... i 2. VV iz ..., koje zastupa Milovan Jović, advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 847/19 od 29.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2020. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 847/19 od 29.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Bečeju 524/16 od 04.12.2018. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen dana 17.05.2005. godine između GG rođene ... i DD, kao primalaca izdržavanja i tuženih, kao davalaca izdržavanja, zbog neispunjenja, te da se utvrdi pravo svojine u korist zakonskih naslednika primalaca izdržavanja na nepokretnostima taksativno navedenim u izreci ove presude i izvrši upis tog prava kod RGZ SKN Bečej. U stavu drugom izreke tužilja je obavezana da tuženima naknadi troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 847/19 od 29.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda Bečeju 524/16 od 04.12.2018. godine. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za dosuđenje troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi novog tumačenja prava.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg intersa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.

Predmet tužbenog zahteva je raskid ugovora o doživotnom izdržavanju koji su tužene (majka i ćerka) zaključile sa primaocima izvržavanja pok. DD (otac tužene prvog reda i očuh tužilje) i pok. GG (majkom tužilje i tužene prvog reda), zbog neizvršenja. O istaknutom tužbenom zahtevu nižestepeni sudovi su presudili primenom članova 194, 198. i 201. Zakona o nasleđivanju, nalazeći da su tužene pružale izdržavanje korisnicima DD i GG iz ... u skladu sa sadržinom ugovora, zbog čega nisu ispunjene zakonske pretpostavke za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.

U sadržini revizije nisu navedeni razlozi koji opravdavaju potrebu odlučivanja o posebnoj reviziji tužilje u kontekstu potrebe za novim tumačenjem prava. Tužilja ne obrazlaže koji su to opšti interesi koji zahtevaju novo tumačenje Zakona o nasleđivanju u pogledu raskida ugovora o doživotnom izdržavanju i na koji bi način, po oceni tužilje, trebalo tumačiti ove odredbe drugačije nego što su to učinili nižestepeni sudovi. Ocenom pobijane presude u pogledu primene materijalnog prava, revizijski sud nalazi da potreba za novim tumačem prava ne postoji. Nema potrebe ni za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, odlukom nižestepenih sudova nije odstupljeno od sudske prakse revizijskog suda u ovoj vrsti spora.

Sledom iznetog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužilje u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom predmetu podneta je dana 27.10.2016. godine, a vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 19.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je vrednost predmeta spora pobijenog dela presude očigledno ispod zakonom propisanog cenzusa, to je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić