Rev 5632/2020 3.19.1.25.1.3; 3.19.1.25.1.4

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5632/2020
23.12.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Kosta Milić, advokat iz ..., protiv tužene DD iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Ahmet Hodžić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4337/19 od 13.11.2019. godine, u sednici održanoj 23.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4337/19 od 13.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4337/19 od 13.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3571/17 od 10.07.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 3571/17 od 03.10.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužba tužilaca VV i GG povučena. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev je usvojen. Stavom trećim, utvrđeno je da su tužioci AA i BB stekli pravo svojine na dve poslovne prostorije ukupne površine od 64m2, koje u prirodi predstavljaju poslovnu prostoriju koja se nalazi levo od ulaza u prizemlju stambeno- poslovne zgrade broj ... koja se nalazi na parceli broj ... upisanoj u LN ... K.O. ... i na poslovnoj prostoriji koja se nalazi desno od ulaza u prizemlju stambeno-poslovne zgrade broj ... na parceli ... upisanoj u LN ... K.O. ..., kao i na gradskom građevinskom zemljištu na parceli ... upisanoj u LN ... K.O. ..., srazmerno površini navedenih poslovnih prostorija na osnovu Ugovora o trampi od 15.05.1991. godine, overenog pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov. br. .../... dana 20.05.1991. godine koga su tužioci zaključili sa tuženom, pa je naloženo tuženoj da prizna i trpi da se na osnovu ove presude, bez njenog daljeg pitanja i odobravanja, kada se za to steknu zakonski uslovi i navedene nepokretnosti budu iskazane u katastarskom operatu izvrši katastarski prenos prava svojine sa njenog imena na ime i u korist tužilaca u 1/1 udela zajedno sa srazmernim delom prava korišćenja i prava svojine na parceli na kojoj je sagrađena stambeno poslovna zgrada. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocima AA i BB naknadi troškove parničnog postupka od 473.975,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izršnosti do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužilaca AA i BB za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4337/19 od 13.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužene i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se radi o parnici radi utvrđivanja prava svojine (po osnovu pismeno zaključenog ugovora o trampi između stranaka), u kojima primena materijalnog prava u pogledu postojanja potpune pasivne legitimacije i odluke o osnovanosti tužbenog zahteva zavise od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, a nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari izneto pravno shvatanje o potpunoj pasivnoj legitimaciji kao i odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pri čemu uz reviziji nisu pruženi dokazi o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova. Osim toga, kako se rešenjem o ispravci presude, ne dira u suštinu odluke o osnovanosti tužbenog zahteva, već otklanjanjaju očigledne (tehničke) greške učinjene prilikom izrade presude, isto ne može biti ni predmet ocene prava na izjavljivanje izuzetne revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 16.05.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 4.000.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Kako se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje pri čemu vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 4.000.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić