Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojice iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ljubomir Đulinac, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Stanić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 751/21 od 07.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 28.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije parničnih stranaka izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 751/21 od 07.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P 323/2019 od 22.12.2020. godine, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu AA, na ime naknade materijalne štete, isplati ukupan iznos od 4.368.484,67 dinara, i to iznos od 792.053,12 dinara na ime obične štete i iznos od 3.576.430,80 dinara na ime izmakle koristi, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 10.09.2018. godine do isplate, a tužiocu BB da, na ime naknade materijalne štete, isplati iznos od 1.676.139,99 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.09.2018. godine do isplate, kao i da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.624.392,22 dinara,sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 751/21 od 07.04.2021. godine, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a u preostalom delu potvrđena. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, parnične stranke su blagovremeno izjavile revizije, i to tužioci pobijajući je u delu odluke o troškovima parničnog postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi u delu odluke o glavnoj stvari, zbog bitnih povreda odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. i 420. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da revizije parničnih stranaka nisu dozvoljene.

Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1 i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.

Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.05.2015. godine, a preinačena podneskom od 09.07.2018. godine, kada je 1 evro, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 118,0312 dinara. Prvostepena presuda doneta je 22.12.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 07.04.2021. godine.

Tužioci se u postupku nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije tuženog određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno. Tako određena vrednost predmeta spora pobijanog dela za tužioca AA iznosi 4.368.484,67 dinara (dinarska protivvrednost 37.011,26 evra), a za tužioca BB iznosi 1.676.139,99 dinara (dinarska protivvrednost 14.200,82 evra).

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija tužilaca je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužilaca nije dozvoljena.

Činjenica da je drugostepenom odlukom preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka ne utiče na dozvoljenost revizije tužilaca, jer se odredba člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno novelirana odredba člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP ne primenjuje u slučaju preinačenja odluke o troškovima postupka kao sporednom potraživanju.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija
Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić