Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. GG rođena je ...2014. godine tokom trajanja vanbračne zajednice svojh roditelja - tužene VV i sada pokojnog DD. Tužioci su njeni baba i deda po ocu. Zajednica života njenih roditelja prekinuta je 2015. godine, kada je njen otac otišao u Ameriku. Od tada, mal. GG živi sa majkom. Dok su roditelji mal. GG živeli u zajednici, u iznajmljenom stanu, dok je ona bila u uzrastu bebe tužioci su dolazili par puta u posetu. Nakon prekida zajednice života roditelja, mal. GG u periodu od januara 2017. godine (od kada mal. GG živi sa majkom u domaćinstvu dede i babe po majci) do januara 2020. godine nije imala nikakve kontakte sa ocem, a ni sa dedom i babom po ocu. U tom periodu, deda i baba po ocu – ovde tužioci nisu tražili da vide dete, niti je tužena kao majka deteta inicirala viđanje deteta sa njima. Kontakt je uspostavljen tek u predškolskom uzrastu deteta (jednom prilikom) i to sa tužiljom BB (babom po ocu) kada je došlo do incidenta.

Po povratku iz Amerike 2020. godine, otac mal. GG živeo je kod svojih roditelja – ovde tužilaca i redovno održavao kontakte sa detetom sve do svoje smrti. U vreme kada je mal. GG imala navršenih 8 godina života, njen otac je izvršio suicid (...2022.godine). Rešenjem prvostepenog suda P2 76/22 od 13.05.2022. godine, odbijen je predlog tužilaca za određivanje privremene mere kojom bi se privremeno uredio način održavanja kontakta između njih kao dede i babe (po ocu) sa mal. GG kao njihovom unukom. Tužena se protivi da mal. GG odlazi kod tužilaca jer im zamera na negativnom odnosu prema njoj kao majci deteta. Negira da je mal. GG negativno instruisala da bude protiv dede i babe po ocu. Međutim, mal. GG se negativno izjašnjava u pogledu viđanja sa dedom i babom po ocu. Kod tužilaca preovlađuju negativni stavovi prema majci unuke – tuženoj, koji ne doprinose smirivanju uzajamnih tenzija.

Prema mišljenju psihologa Gorana Ristića iz Doma zdravlja Paraćin - zdravstvena zaštita školske dece od 01.02.2022. godine, mal. GG se, u prisustvu majke, više puta javila po uputu izabranog lekara zbog problema sa strahovima, uznemirenošću, osetljivošću i zamuckivanjem. Prvi ozbiljni problemi u funkcionsanju nastali su u novembru 2019. godine kada je imala uznemirujuće scene u predškolskom, nakon čega je počela da zamuckuje, oseća se nebezbedno, bila je uplašena i više se vezivala za majku plašeći se odvajanja od nje. Po preporuci je upućena kod logopeda na tretman koji traje i dalje. Poslednje javljanje vezano je za saznanje da će se možda odvojiti od majke. Na ovakvo psihološko i emotivno stanje mal. GG ukazuje i izveštaj Agencije za edukaciju „Moć govora“ Slađane Jovanović iz Paraćina od 01.02.2022. godine, uz ukazivanje da je potrebno posebno voditi računa o svim emotivnim situacijama koje izazivaju stres kod deteta i primenjivati adekvatno ponašanje prema detetu u svim za nju osetljivim situacijama. Prema izveštaju Specijalističke ordinacije za dečiju psihijatriju „Panacea plus“ iz Jagodine, mal. GG na pitanje o babi po ocu postaje uznemirena, odsečno odgovara „neću da je vidim, ne volim je, ona je nasilna i ubila mi je oca, mrzim je ... ne bih se nikad videla sa njom ni sa dedom“. Tegobe nastale zbog gubitka oca i stresnih situacija u vidu strahova, neraspoloženja, uznemirenosti i anksioznosti, pojačavaju se predlozima da se devojčica viđa sa dedom i babom po ocu i predložen je nastavak psihoterapije.

Iz nalaza i mišljenja komisije veštaka Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu od 10.08.2023. godine, utvrđeno je da je GG devojčica koja ispoljava znake psihijatrijske psihopatije, neurološkog spektra (konverzivno reagovanje, sekundarna eneureza, mucanje), potrebno je praćenje od strane dečijeg psihijatra u mestu stanovanja. Ne iskazuje motivaciju za ostvarivanje kontakata sa dedom i babom po ocu, ispoljava privrženost prema majci, a odbojnost prema porodici porekla oca. Komisija veštaka je zaključila da je ostvarivanje kontakata sa srodnicima po ocu u interesu maloletnog deteta, pa je predloženo viđanje u kontrolisanim uslovima nadležnog Centra za socijalni rad, u prisustvu majke, uz vremensko ograničenje na jedan sat mesečno, a nakon toga prema proceni stručnjaka model bi trebalo proširiti.

Prema novom nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad Paraćin od 10.11.2023. godine (pribavljenom nakon obavljenog veštačenja od strane Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu), saglasan je sa nalazom psihijatrijsko-psihološkog veštačenja srodnika po ocu dede AA babe BB – ovde tužilaca, roditeljskih sposobnosti majke VV – ovde tužene i mal. GG koji je dat od strane Instituta za mentalno zdravlje i predlogom da se kontakti mal. GG sa dedom i babom po ocu odvijaju jednom mesečno u prostorijama ovog Centra, u prisustvu majke, svakog prvog četvrtka u mesecu u periodu od 13 do 14 časova, uz obavezu majke da pripremi mal. GG na kontakt sa babom i dedom i uz obavezu dede i babe po ocu da na primeren način poštuju kalendarski uzrast i aktuelne razvojne karakteristike deteta komunicirajući sa njom u toku kontakata, jer je interes deteta da se ponovo uspostavi emocionalni odnos između dede i babe po ocu i nje kao njihove unuke. U iskazu datom pred prvostepenim sudom, u prisustvu predstavnika Centra za socijalni rad, mal. GG (aktuelno uzrasta deset godina) nije iskazala želju da ima bilo kakve kontakte sa dedom i babom po ocu, navodeći da joj je otac pričao da je njegova majka BB mnogo zla, pa ne želi da ide kod njih, kao i da je baba BB napala kada je bila u vrtiću, da je tada pala i da je od tada počela da muca i da ide kod logopeda.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili zahtev tužilaca za održavanje ličnih kontakta između tužilaca i njihove mal. unuke (po pokojnom sinu), zaključujući da se za sada nisu stekli neophodni uslovi, da ove kontakte trenutno ne treba nametati, jer to nije u najboljem interesu deteta s obzirom na to da je dete osetljivo i izričito u tome da ne želi da održava kontakte sa dedom i babom po ocu.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Po članu 7. Povelje o osnovnim pravima EU svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97), u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.). Članom 8. stav 1. Konvencije propisano je da se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja. Na osnovu Konvencije o pravima deteta, dete koje je sposobno da formira sopstveno mišljenje ima pravo da isto slobodno izrazi u vezi sa svim pitanjima koja ga se tiču, a mišljenju deteta se mora posvetiti dužna pažnja, u skladu sa godinama i zrelošću deteta.

Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. navedenog zakona) i pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270.). Porodičnim zakonom propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga povezuje posebna bliskost, ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom (član 61. stav 5.)

Po oceni Vrhovnog suda, u sukobu prava i želje tužilaca da kao najbliži srodnici maloletnog deteta po ocu (deda i baba) održavaju lične odnose sa maloletnom unukom po preminulom sinu i prava maloletne unuke da održava održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima je povezuje posebna bliskost, a kod koje postoji negativan stav za održavanje ovakvog odnosa, odlučujući je najbolji interes deteta. Radi procene najboljeg interesa deteta u konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su izveli dokaz veštačenjem od strane Komisije veštaka i pribavili mišljenje Centra za socijalni rad, koji su dati na osnovu obavljenih razgovora, opservacije porodice i deteta. Navedeni nalazi i mišljenja Komisije veštaka i organa starateljstva ukazuju da postoji potreba da se omogući održavanje ličnih odnosa tužilaca kao dede i babe po ocu sa maloletnom unukom po preminulom sinu u kontrolisanim uslovima. U situaciji kada se ova dva nalaza ne razlikuju u pogledu mišljenja da mal. dete (koje je u vreme podnošenja tužbe imalo navršenih osam godina života) treba da održava srodničke odnose sa tužiocima i da je održavanje ovakvog kontakta u najboljem interesu maloletnog deteta, prema stavu revizijskog suda, radi pravilne primene materijalnog prava, bilo je neophodno obaviti dopunsko veštačenje preko Komisije veštaka, odnosno Centra za socijalni rad na okolnost zašto je u najboljem interesu mal. GG da se ostvaruju kontakti između dede i babe po ocu i nje kao njihove mal. unuke po preminulom sinu, odnosno na okolnost šta su imali u vidu kada su dali navedena mišljenja, na koja su se pozvali nižestepeni sudovi. Pri tome, potrebno je razjasniti lične, porodične i socijalne prilike dede i babe po ocu, kao i lične, porodične i socijalne prilike majke deteta i dede i babe po ocu (u čijem domaćinstvu dete živi), uslove u kojim mal. GG odrasta i razvija u tom domaćinstvu, ralučiti pozitivne i negativne uticaje na dete od odlaska za Ameriku (kada je presudan uticaj majke na dete) i po povratku oca u Srbiju (kada oba roditelja vrše uticaj na dete), te nakon smrti oca u koje vreme dete ima navršenih osam godina života (kada uticaj na dete ima samo majka i deda i baba po majci u čijem domaćinstvu dete žive), i s tim u vezi da li na strani dede i babe po ocu postoje neki razlozi koji dovode u pitanje njiovo uspostavljanje i održavanje odnosa sa mal. unukom po preminulom sinu. Ako takvih razloga na njihovoj strani nema, treba razjasniti da li je na strani lica koji se staraju o mal. GG bilo neprimerenih uticaja koji su doveli do njenog krajnje negativnog odnosa prema dedi i babi po ocu, a evidentno je da ona ima i drugih problema u svom psihičkom razvoju u kom slučaju bi bilo potrebno praćenje njenog razvoja od strane nadležnog Centra za socijalni rad (mere korektivnog nadzora).

Evidentno je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, da od rođenja mal. GG (2014. godine) do smrti njenog oca (2022. godine) nije došlo do uspostavljanja posebne bliskosti između dede i babe po ocu i nje, što je odlučna činjenica za primenu člana 61. stav 5. Porodičnog zakona. Roditelj koji se sam stara o maloletnom detetu ( u konktretnom slučaju je to tužena kao majka mal. GG) dužan je da preduzima sve mere kako bi se dete razvijalo u zdravu ličnost, što podrazumeva sposobnost deteta da ostvaruje adekvatne socijalne kontakte u svom okruženju, dakle ne samo sa roditeljima, eventuelno psotojećim braćom i sestrama, vršnjacima, nastavnicima, susedima, već i sa bliskim srodnicima po oba roditelja (dede i babe i drugi bliski srodnici), čak i u situaciji ako taj roditelj sa tim srodnicima svog deteta nema razvijen odnos. Uloga roditelja je da dete pripremi za samostalan život, sa izgrađenim radnim navikama, usvojenim pravilima ponašanja koja ne odstupaju u značajnijoj meri od standarda dobrog ponašanja, što svakako podrazumeva uspostavljanje i negovanje odgovarajućih socijalnih odnosa, koji ako postoje daju detetu važnu životnu pouku da samo kroz obrasce uzajamnog davanja i primanja ljubavi i pažnje starijih prema mlađima i mlađih prema starijima unutar porodice može da izraste u zdravu i odgovornu ličnost.

Dakle, kada je u pitanju najbolji interes deteta, sud ne opredeljuje samo mišljenje deteta, već i druge okolnosti koje se tiču uzrasta i pola deteta, kao i potreba deteta. U konktretnom slučaju, ostalo je i nerazjašnjeno koje mere su deda i baba po ocu preduzeli do utuženja na uspostavljanju bližih odnosa sa maloletnom unukom po sinu (obilaženje u domaćinstvu u kojem dete živi, pozivanje telefonom, čestitanje rođendana deteta i drugih praznika, kupovina i slanje poklona za rođendan i druge prigodne praznike bilo na adresu stanovanja, bilo na adresu škole ili posredstvom nadležnog Centra za socijalni rad), a koje mere je preduzela majka deteta kao njen zakonski zastupnik i najodgovornije lice za razvijanje mal. deteta u zdravu ličnost na uspostavljanju njenog odnosa sa dedom i babom po ocu (upućivanje čestitiki za njihove rođendane, slavu, praznike i druge prigode).

Stoga se sadržinom revizije osnovano ukazuje na pogrešnu primenu člana 65. stav 3. Porodičnog zakona.

Sledom navedenog, u ponovnom postupku je neophodno da se izvrši neposredna opservacija interakcije deteta sa babom i dedom po ocu, ali i sa majkom kao primarnim roditeljem. S tim u vezi da li je izraženi otpor deteta prema srodnicima po ocu zasnovan na realnom negativnom iskustvu ili je isti posledica indukovanog mišljenja i konflikta lojalnosti prema majci. Da li je dete, s obzirom na uzrast od 10 godina i emocionalnu zrelost, sposobno da predvidi dugoročne posledice potpunog prekida odnosa sa srodnicima po ocu i da li bi se mogao uspostaviti ponovni kontakt, kako bi se zaštitio najbolji interes deteta i njegovo pravo na očuvanje porodičnih veza imajući u vidu njeno trenutno osetljivo emocionalno stanje. Sud ne može odbiti tužbeni zahtev isključivo na bazi subjektivnog izjašnjenja maloletnog deteta, a da prethodno stručno ne ispita mehanizme nastanka takvog otpora, na šta se osnovano ukazuje u reviziji. S obzirom na to da najbolji interes deteta saglasno članu 6. Porodičnog zakona ima primat nad trenutnim željama maloletnog deteta koje je pod pritiskom lojalnosti prema jednom roditelju, nižestepene presude su ukinute kako bi se u ponovnom postupku na adekvatan način cenio nalaz stručnjaka u korelaciji sa izjavom deteta. S toga će u ponovnom postupku uzimajući u obzir sve raspoložive parametre prvostepeni sud oceniti da li je u interesu maloletnog deteta da ostvaruje kontakte sa tužiocima kao najbližim srodnicima po sada pokojnom ocu.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i donetu novu pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković