.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5688/2025
11.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG, svi iz ... i Agencije „Koper inženjering” vlasnika DD, preduzetnika iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Danijela Aleksić, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tuženih ĐĐ iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tuženih i umešača na strani tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2717/23 od 04.12.2024. godine, u sednici održanoj 11.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih i umešača na strani tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2717/23 od 04.12.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih i umešača na strani tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2717/23 od 04.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 1689/18 od 30.07.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa su obavezani tuženi da joj na ime naknade materijalne štete solidarno isplate iznos od 824.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2021. godine, kao dana veštačenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje za razliku od dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke presude do potraživanog iznosa od 977.420,00 dinara, i to za iznos od 153.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2021. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 681.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2717/23 od 04.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i umešača na strani tuženih i prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove drugostepeneog postupka u iznosu od 200.700,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tuženih i umešača za naknadu troškova žalbenog postupka.
Pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu revizijom su pobijali tuženi, kao i umešač na strani tuženih (koji je kao advokat upisan u imenik advokata AK Kragujevac) i to zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizije cene kao izuzetno dozvoljene (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tuženih i umešača na strani tuženih, kao izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu tužilje za naknadu materijalne štete, i to stvarne štete koju trpi u svojoj imovini njenim umanjenjem radnjom tuženih, odlučili na osnovu konkretne činjenične podloge od značaja za postojanje odgovornosti tuženih za naknadu štete primenom pravila o odgovornosti po osnovu krivice, a o samoj naknadi, primenom pravila o uspostavljanju ranijeg stanja i naknadi u novcu, koja pravila su dovoljno raspravljena u sudskoj praski, pa nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, niti potrebe za novim tumačenjem prava. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Tužba u ovoj parnici podneta je 30.12.2009. godine, a zahtev za naknadu materijalne štete o kojem su sudovo odlučili, tužilja je postavila u podnesku od 31.05.2021. godine opredeljujući ga u iznosu od 977.420,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela koji iznosi 824.120,00 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Iako je drugostepeni sud odluku po žalbi doneo nakon rasprave koju je održao revizija nije dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP, jer žalbe tuženih i umešača na strani tuženih nisu usvojene, već su odbijene, a prvostepena presuda u pobijanom delu potvrđena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
