.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5721/2025
04.06.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Đurđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 50/25 od 15.01.2025. godine, u sednici održanoj 04.06.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 50/25 od 15.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 50/25 od 15.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 811/2024 od 22.10.2024. godine, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete za duševne bolove zbog smrti bliskog lica isplati 1.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.10.2024. godine do isplate, kao i na ime troškova postupka 167.725,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 50/25 od 15.01.2025. godine, odbijena je žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, zakonski zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
U ovoj parnici pravnosnažnom presudom je odlučeno o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica, u činjeničnopravnoj situaciji da je tužiočev brat kao slučajni učesnik lišen života 02.07.2016. godine, kada je treće lice (oglašeno krivim za krivično delo teškog ubistva iz člana 114. stav 1. tačka 11. Krivičnog zakonika i dva krivična dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. i 4. u vezi stavova 1. i 2. Krivičnog zakonika, pravosnažnom presudom Višeg suda u Zrenjaninu K-85/16 od 01.03.2017. godine), u letnjoj bašti ugostiteljskog objekta u mestu Žitište ispalio više hitaca iz automatske puške, tokom tradicionalne manifestacije „Pile Fest“ kao organizovanog javnog okupljanja većeg broja ljudi na otvorenom prostoru i na javnom mestu, za koje postoji posebna odgovornost države za štetu nastalu prilikom ovakve manifestacije na osnovu člana 180. Zakona o obligacionim odnosima, člana 11. Zakona o ministarstvima (o delokrugu poslova Ministarstva unutrašnjih poslova) i člana 30. stav 2. i 3. Zakona o policiji, jer su za to nadležni organi tužene po navedenim propisima, bili dužni da obezbede određeni stepen bezbednosti učesnika ovakve manifestacije, zbog čega je tužbeni zahtev usvojen. O prigovoru zastarelosti potraživanja, odlučeno je pravilnom primenom člana 377. ZOO.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi odluku o tužbenom zahtevu doneli uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete u ovoj parnici poneta je 11.07.2024. godine, a vrednost pobijanog dela je 1.500.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu radi novčanog potraživanja u kome vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
