Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana presuda, maloletna GG iz ..., rođena je ...2008. godine, a tužioci su njeni baka i pradeda, dok je tuženi otac maloletnog detata iz vabračne zajednice sa DD, ćerkom tužilje i unukom tužioca. Zajednica života tuženog i DD prestala je 2009. godine i od maja meseca iste godine tužilja vodi brigu i stara se o mal. GG, a takođe vodi brigu i stara se o svom maloletnom detetu. Tužilac je penzioner i živi sam u ... u odvojenom domaćinstvu, pomaže tužilji u izdržavanju dece i drugim svakodnevnim potrebama. Tuženi je zasnovao bračnu zajednicu u kojoj ima još dvoje maloletne dece, zaposlen je u ... i ostvaruje prihode od poljoprivrede, a njegova supruga je nezaposlena. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru, Sudske jedinice u Boljevcu P2 55/2011 od 26.05.2012. godine, roditeljsko pravo prema maloletnoj GG poverano je tuženom. Na osnovu navedene pravnosnažne presude o vršenju roditeljskog prava, tuženi je 01.04.2013. godine pokrenuo postupak izvršenja radi predaje deteta, ali izvršenje nije sprovedeno. Analizom odnosa između maloletnog deteta i oca-tuženog, u izveštaju od 10.10.2017. godine, Centar za socijani rad u Boljevcu je ocenio da je emocionalni odnos između deteta i oca prekinut i da srodnici sa kojima maloletno dete živi ne podstiču dete u pravcu uspostavljanja bližeg odnosa sa ocem. Devojčica je vezana za srodnike sa kojima živi od rođenja, ne želi da se odvoji od njih i izbegava kontakt sa ocem, iz čega je izveden zaključak da nisu ispunjeni uslovi za predaju detata za šta odgovornost snose sam otac i rođaci sa kojima ona živi.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno ocenio da tužiocima ne pripada regres troškova izdržavanja, zbog čega je preinačio drugostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Članom 165. Porodičnog zakona, propisano je da lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo dužno da daje izdržavanje. Ako je više lica istovremeno bilo dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je solidarna. Roditelj deteta ima pravo i dužnost da se stara o detetu, kao i obavezu da doprinosi njegovom izdržavanju (čl.68. i 154. st.1. Porodičnog zakona).

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalano pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca AA, budući da tužilac nije faktički doprinosio izdržavanju maloletne GG, jer sa njom i tužiljom BB nije živeo u istom domaćinstvu, već je imao odvojeno domaćinstvo u drugom mestu, a tokom postupka nije utvrđeno da osvaruje penziju u iznosu koji je naveo, da bi mogao da doprinosi izdržavanju deteta, zbog čega u sporu po tužbi za isplatu regresa datog izdržavanja nema aktivnu legitimaciju, primenom odredbe člana 165. Porodičnog zakona.

Po oceni revizijskog suda, tužilja BB nema pravo regresa datog izdržavanja iz člana 165. Porodičnog zakona, imajući u vidu da je od 2009. godine vodila brigu o maloletnoj GG i doprinosila njenom izdržavanju, iako je znala da tuženi ima starateljstvo nad detetom, te da je nosilac obaveze izdržavanja prvenstveno tuženi, kao roditelj deteta, kome je pravnosnažnom sudskom odlukom iz 2012. godine dete povereno na vršenje roditeljskog prava. Pre i nakon pravnosnažnosti sudske odluke o vršenju roditeljskog prava, tužilja nije davala podsticaj detetu na prisniji odnos sa ocem, kao ni podršku za njen prelazak kod oca, što proizlazi iz izveštaja organa starateljstva, koji je dao ocenu da uslovi za izvršenje odluke o vršenju roditeljskog prava i predaju deteta nisu ispunjeni i da odgovornost za to snosi sam otac deteta, kao i srodnici sa kojima dete živi. Shodno navedenom, po oceni ovog suda tužilja nema pravo da zahteva vraćanje troškova za dato izdržavanje, te da pravo da zahteva vraćanje nije ni zadržala (član 211.ZOO), s obzirom da kao srodnik sa kojim dete živi nije dužnik izdržavanja, jer je obaveza srodnika supsidijarna, dok je svojim pasivnim ponašanjem u porodičnim odnosima otežavala vršenje roditeljskog prava roditelju deteta, zbog čega je tužbeni zahtev pravilno odbijen, a navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić