U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Strajin Lapčević, advokat iz ..., protiv tužene – protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Milanović, advokat iz ..., radi razvoda braka, vršenja roditeljskog prava i izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene – protivtužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 107/20 od 17.06.2020. godine, u sednici održanoj 16.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 107/20 od 17.06.2020. godine, tako što se ODBIJA žalba tužioca – protivtuženog AA iz ...i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 779/18 od 19.09.2019. godine u stavu trećem i petom izreke.

OBAVEZUJE SE tužilac – protivtuženi AA iz ... da tuženoj – protivtužilji BB iz ..., naknadi troškove revizijskog postupka od 33.000,00 dinara u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 779/18 od 19.09.2019. godine, stavom prvim izreke, razveden je brak zaključen ...2003. godine u ..., upisan u matičnu knjigu venčanih koja se vodi za matično područje ..., pod tekućim brojem .. za 2003. godinu, između AA rođenog ...1976. godine u ..., od oca VV i majke GG i BB, rođene BB1, rođene ...1976. godine u ... od oca DD i majke ĐĐ. Stavom drugim izreke, maloletna deca parničnih stranaka EE, rođena ...2003. godine u ... i ŽŽ, rođen ...2011. godine u ..., poverena su na čuvanje, vaspitanje i negu majci BB, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom trećim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje, pa je obavezan tužilac – protivtuženi AA, da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne EE, plaća mesečno 19.000,00 dinara, a za maloletnog ŽŽ plaća mesečno 16.000,00 dinara, ukupno 35.000,00 dinara mesečno do 10. u mesecu za tekući mesec, počev od 19.09.2019. godine, kao dana donošenja presude pa dok za to postoje zakonski razlozi na tekući račun majke, ovde tužene – protivtužilje. Stavom četvrtim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa između maloletne dece EE i ŽŽ, sa ocem AA, tako što će se isti odvijati po sledećem modelu: dva dana u toku radne nedelje nakon završetka škole po dogovoru roditelja u skladu sa obavezama dece, svaki drugi vikend od petka popodne do nedelje popodne. Polovinu zimskog i polovinu letnjeg raspusta. Svaki drugi državni i verski praznik naizmenično i to tako što će otac u terminima viđanja dolaziti po decu u stan u kome žive sa majkom i po završetku viđanja vraćati ih majci. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog AA, kojim je tražio da se obaveže tužilac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje zajedničke maloletne dece mesečno plaća od po 12.500,00 dinara svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec na tekući račun majke dece, počev od dana presuđenja, sve dok ova zakonska obaveza bude trajala ili ne bude drugom sudskom odlukom izmenjena. Stavom šestim izreke, odbijen je predlog tužene – protivtužilje za određivanje privremene mere, kojim je tražila da se maloletna deca parničnih stranaka EE i ŽŽ povere na negu, čuvanje i vaspitanje majci koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo, kojom bi se uredio način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem AA i kojim bi se AA, obavezao da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća mesečno 35.000,00 dinara do 10. u mesecu za tekući mesec, počev od dana podnošenja protivtužbe pa dok za to postoje zakonski razlozi i to tako što će navedena sredstva uplaćivati na račun majke dece. Stavom sedmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 107/20 od 17.06.2020. godine, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 779/18 od 19.09.2019. godine u stavu trećem i petom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog AA i delimično usvojen protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje BB, pa je obavezan tužilac – protivtuženi AA, da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece i to EE i maloletnog ŽŽ, plaća mesečno po 12.500,00 dinara, ukupno 25.000,00 dinara do 10. u mesecu za tekući mesec počev od 19.09.2016. godine kao dana donošenja presude, pa dok za to postoje zakonski uslovi na tekući račun majke BB, dok je protivtužbeni zahtev odbijen u preostalom delu kojim je traženo da tužilac – protivtuženi AA, doprinosi izdržavanju maloletne EE, preko 12.500,00 dinara do 19.000,00 dinara, a izdržavanju maloletnog ŽŽ, preko 12.500,00 dinara do 16.000,00 dinara do 10. u mesecu za tekući mesec, počev od 19.09.2019. godine kao dana donošenja presude, pa dok za to postoje zakonski uslovi na tekući račun majke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena – protivtužilja BB je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, pobijajući drugostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o izdržavanju maloletne dece parničnih stranaka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene – protiv tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 2003. godine u toku čijeg trajanja je rođeno dvoje dece i to EE ...2003. godine i ŽŽ ...2011. godine. Po prestanku zajednice života tužilja je nastavila sa decom da živi u stanu na kojem pravo korišćenja ima majka tužioca – protivtuženog, a tužilac – protivtuženi živi sa majkom u stanu koji je njeno vlasništvo. Tužilac – protivtuženi je vlasnik preduzeća koje se bavi ... delatnošću i u kojem radi kao ..., nema stalne mesečne prihode već to zavisi od projekata na kojima je angažovan, a prema sopstvenoj izjavi mesečni prosek ostvarenih prihoda je oko 400 do 500 evra, s tim što snosi troškove zakupa poslovnog prostora od 75 evra, troškove za automobil oko 14.000,00 dinara, troškove stanovanja 8.000,00 dinara i za hranu za sebe izdvaja oko 250 evra mesečno. Tužena – protivtužilja ostvaruje redovne mesečne prihode, koji su trenutno u visini od 80.000,00 dinara, troškovi za hranu za nju i maloletnu decu su 2.000,00 dinara dnevno, za higijenu i kozmetiku izdvaja za njih troje 3.000,00 dinara mesečno i ima finansijsku pomoć svojih roditelja. Utvrđeno je da su mesečne potrebe maloletne EE 35.000,00 dinara, a maloletnog ŽŽ 29.000,00 dinara, uzimajući u obzir uzrast dece, školske i vanškolske aktivnosti, kao i troškove higijene, obuće i odeće.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, osnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i smanjio visinu dosuđenog izdržavanja.

Porodični zakon u članu 160. propisuje da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3).

U postupku su utvrđene mesečne potrebe maloletne dece parničnih stranaka za ishranu, odeću i obuću, sredstava za ličnu higijenu kao i troškovi školskih i vanškolskih aktivnosti, tako što je utvrđeno da su ukupni troškovi za maloletnu EE 35.000,00 dinara, a maloletnog ŽŽ 29.000,00 dinara.

Imajući u vidu utvrđenu sumu izdržavanja, pravilna je ocena prvostepenog suda da je ukupan mesečni iznos za izdržavanje maloletne dece 35.000,00 dinara, odnosno za maloletnu EE 19.000,00 dinara a za maloletnog ŽŽ 16.000,00 dinara. Pritom se uzima u obzir i učešće majke sa kojom deca žive u njenom svakodnevnom angažovanju i staranju za zadovoljenje svih potreba koje su u interesu maloletne dece tog uzrasta. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda otac maloletne dece, u mogućnosti je da plaća izdržavanje u dosuđenom iznosu, tako da ovo mesečno izdvajanje neće ugroziti egzistenciju tužioca, a takođe su cenjena znanja i sposobnosti tužioca da ostvaruje mesečne prihode u visini koja će obezbediti njegov nesmetani doprinos u izdržavanju dece.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu presudu i obavezao tužioca – protivtuženog da doprinosi izdržavanju maloletne dece u iznosu koji je dosuđen prvostepenom presudom, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Kako je tužilja uspela u revizijskom postupku, to su odmereni troškovi postupka na osnovu člana 154. i člana 165. ZPP, te su tužilji priznati troškovi za sastav revizije od strane advokata u visini od 33.000,00 dinara u visini određenoj Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br.121/2012).

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić